Сунце, које су људи обожавали од дубоке древности, је извор живота, оно се сваке године поново и поново рађа, поново се рађа и природа. Под чудотворним сунчевим зрацима сазревају усеви, „пече се“ жито, расту новорођене животиње, а људи дочекују и испраћају појаву сунца са захвалношћу и надом да ће се поново радовати његовој благодатној моћи.
Сунце је светлост, а светлост симболизује и добро, знање, духовност. Његов округли облик као симбол божанственог видимо и у начину на који су наши преци градили своја насеља. И хлеб је округлог облика… Хлеб наш насушни је не само неизоставни део трпезе, обичаја и живота Бугара. Свим предметима који се користе у припреми хлеба приписује се његова магична моћ. Међу њима је и сито, које је такође округлог облика и о којем се пева у народним песмама. Сито је заузело битно место у животу Бугара. Сам назив се на бугарском језику доводи у везу са речима сит и ситост, а отуда и са имањем, благостањем.
Сито је део различитих обичаја и обредних пракси, помоћу њега се гата, праве се и скидају магије. О ситу у песмама, обичајима и магичним праксама нашег народа прочитајте и чујте ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..