20 година након што су браћа Лимијер у Паризу одржали прву филмску пројекцију на свету, у Модерном театру у Софији приказан је први играни филм, комедија „Блгаран је галант“ пионира бугарског филма Васила Гендова. Глумац и редитељ првог дугометражног филма код нас, режираће укупно 14 филмова, а уз њега ће све време бити Жана Гендова, вољена жена и муза. Њено присуство на екрану било је од посебне врсте, давало му је ветар у крила, а кућу му је претворила у уточиште од тешких животних борби, огорчења и страхова.
Када је почео рад на свом другом играном филму „Љубав је лудост,“ Васил Гендов је случајно срео „младу девојку која је сањала о томе да себе види на екрану.“ Освојила га је већ на први поглед и Гендов јој је рекао да би волео да јој повери главну женску улогу у свом новом филму.
„У јесен 1916. године упознао сам се с младом и талентованом ученицом Жаном Ивановом која је у то време похађала курсеве глуме драмских уметника Елене Снежине и Саве Огњановог,“ испричао је редитељ о првом сусрету с будућом глумицом у разговору за БНР, који се чува у Златном фонду радија. „Имала је тек 16 година када је с огромним одушевљењем пригрлила идеју да снимимо нов филм и с младалачким жаром затражила ми је да и убудуће учествује у полагању темеља бугарском филму.“
Жана је, исто као и Васил Гендов, родом из Сливена. Славни редитељ одрастао је под будним оком свог оца, активног посленика на друштвеном плану, Дима хаџи Гендова, док је отац будуће глумице био официр Војске Бугарске. Васил је имао свега 12 година када се заљубио у филм, а Жанина љубав према седмој уметности букнула је још у ђачкој клупи када је имала прилику да игра у представама у кинотеатру „Одеон“ заједно с глумцима Народног позоришта. Али пред њима је била велика и на први поглед несавладива препрека – да обезбеде новац за снимање филма.
„Не морам ни рећи колико сам се изненадио када ми је Жана рекла да на штедној књижици има 600 лева које би ми радо дала како би ми помогла,“ написао је Васил Гендов у својим мемоарима. „Касније сам сазнао да ми није дала своју уштеђевину, већ је продала један дамски златни сат који су јој поклонили након што је примљена на француски колеџ у Пловдиву.“
1917. године је Гендов снимио комедију „Љубав је лудост“ у којој Жана има главну улогу. По њему је назван Међународни филмски фестивал у Варни. У међувремену је планула љубав између редитеља и глумице.
Након премијере филма „Љубав је лудост“ пар је отпутовао у Берлин где је уписао Факултет драмских уметности, играо је у неколико филмова. По повратку у земљу Жана је глумила у већини филмова свог мужа, играла је у позоришту и постала једна од популарних глумица.
„Морам признати да је млада и занета глумица била одлучан и непоколебив борац за просперитет бугарског филма,“ није скривао своје усхићење Васил Гендов. „Током 25 година, док сам снимао своје филмове, а има их укупно четрнаест, она је увек била уз мене. Она је била главна јунакиња, асистент редитеља, организатор, шминкер, сценариста.“
Године 1937. је овај породични тандем снимио свој последњи филм „Земља гори.“ 1944. године је комунистичка власт прекинула све будуће филмске пројекте, а Васила Гендова прогласила фашистом и непријатељем народа. Тако је уништена и каријера прве бугарске филмске звезде.
„Испод једног свог портрета који се чува у Националној филмотеци написала сам: „Бугарски филм, то је читав мој живот.“ Колико труда смо уложили, колико лепих снова смо имали пре много, много година, колико остварених и неостварених снова! Људи су зарађивали силне паре, штедели су за црне дане, чували у банкама, а Васил Гендов је са свим својим манама и упорношћу неуморно радио за мале паре, у позоришту, на матинеима, стално је играо, али опет за скроман новац. Он то није прикупљао за кућу или стан, нити да би их ставио у банку или уложио у неки профитабилан посао, већ да би снимио бугарски филм,“ говорила је својевремено о свом супругу глумица Жана Гендова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: архива
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..