19. јануара 1871. године у селу Смиљево, у околини Битоља, рођен је Дамјан Груев, који је у бугарској историји остао као Даме. Учио је у Солунској бугарској гимназији, али је због школске побуне искључен из школе. Српско друштво „Свети Сава“ га послало на школовање на Великој школи у Београду. Тамо је он изразио своје незадовољство због наметања српске пропаганде међу бугарским омладинцима и поново је искључен. Године 1889. је у Софији уписао смер „Историја“ на новоотвореној Високој школи. Упознао се са идејама Васила Левског и Христа Ботева. Прочитао је књигу Захарија Стојанова „Записи о бугарским устанцима“ и прихватио идеју о ослобођењу Македоније путем стварања револуционарне организације и мреже комитета.
Године 1891. отишао је у Македонију где је био један од организатора оснивања организације познате под именом Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети, која је касније променила име и постала Тајна македонско-једренска револуционарна организација, да би након неколико година коначно за званични назив узела име Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација - ВМОРО. Као инспектор бугарских школа у околини Солуна Даме је обилазио регију и успео да прошири мрежу организације. Османске власти су га ухапсиле, провео је преко 2 године у затвору у Битољу, одакле је наставио да руководи организацијом, а 1902. године премештен је у Бодрум кале, у Малој Азији.
Даме Груев је био међу организаторима Илинденског устанка који је избио 1903. године. Председник је Конгреса у Смиљеву, који је одржан у његовој родној кући. Тада је и одобрен план устанка. Након угушивања Илинденског устанка он није потражио уточиште у Бугарској него је остао у Македонији да би обновио ВМОРО и да би се борио против српске и грчке пропаганде. Године 1904. након издаје Даме је рањен а српски војвода Мицко Крстић га заробио. Ипак из ВМОРО су успели да га ослободе.
Даме Груев је погинуо 23. децембра 1906. године у Малешевској планини на путу према Бугарској. Када је пролазио кроз село Русиново, наишао је на турску заседу. У окршају је рањен и заједно са још двојице својих саборника упутио се према врху Петлец, где га је чекала друга заседа … и убијен је.
О његовој трагичној смрти проф. Љубомир Милетич је написао: „Сви Бугари и сви они који су волели Бугарску су тада осетили снажан ударац који су им нанели, тада се видело да су скромног Груева поштовали и ценили као правог апостола слободе…”
Саставио и уредио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: БГНЕС и лична архива
Међународни фестивал историјских реконструкција у Великом Трнову од 7. до 9. јуна окупља групе за реконструкцију историјских догађаја и независне реконструкторе из Бугарске, Грчке, Италије, Румуније, Словачке и Србије на средњовековној тврђави Царевец...
Подунавски град Силистра ће између 4. и 8. јуна бити домаћин 62. Националне конференције археолога у Бугарској. На форуму ће бити представљени извештаји о најзначајнијим археолошким истраживањима која су спроведена последњих година. На..
„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као..