19. јануара 1871. године у селу Смиљево, у околини Битоља, рођен је Дамјан Груев, који је у бугарској историји остао као Даме. Учио је у Солунској бугарској гимназији, али је због школске побуне искључен из школе. Српско друштво „Свети Сава“ га послало на школовање на Великој школи у Београду. Тамо је он изразио своје незадовољство због наметања српске пропаганде међу бугарским омладинцима и поново је искључен. Године 1889. је у Софији уписао смер „Историја“ на новоотвореној Високој школи. Упознао се са идејама Васила Левског и Христа Ботева. Прочитао је књигу Захарија Стојанова „Записи о бугарским устанцима“ и прихватио идеју о ослобођењу Македоније путем стварања револуционарне организације и мреже комитета.
Године 1891. отишао је у Македонију где је био један од организатора оснивања организације познате под именом Бугарски македонско-једренски револуционарни комитети, која је касније променила име и постала Тајна македонско-једренска револуционарна организација, да би након неколико година коначно за званични назив узела име Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација - ВМОРО. Као инспектор бугарских школа у околини Солуна Даме је обилазио регију и успео да прошири мрежу организације. Османске власти су га ухапсиле, провео је преко 2 године у затвору у Битољу, одакле је наставио да руководи организацијом, а 1902. године премештен је у Бодрум кале, у Малој Азији.
Даме Груев је био међу организаторима Илинденског устанка који је избио 1903. године. Председник је Конгреса у Смиљеву, који је одржан у његовој родној кући. Тада је и одобрен план устанка. Након угушивања Илинденског устанка он није потражио уточиште у Бугарској него је остао у Македонији да би обновио ВМОРО и да би се борио против српске и грчке пропаганде. Године 1904. након издаје Даме је рањен а српски војвода Мицко Крстић га заробио. Ипак из ВМОРО су успели да га ослободе.
Даме Груев је погинуо 23. децембра 1906. године у Малешевској планини на путу према Бугарској. Када је пролазио кроз село Русиново, наишао је на турску заседу. У окршају је рањен и заједно са још двојице својих саборника упутио се према врху Петлец, где га је чекала друга заседа … и убијен је.
О његовој трагичној смрти проф. Љубомир Милетич је написао: „Сви Бугари и сви они који су волели Бугарску су тада осетили снажан ударац који су им нанели, тада се видело да су скромног Груева поштовали и ценили као правог апостола слободе…”
Саставио и уредио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: БГНЕС и лична архива
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као..