Познаваоци па и људи који се баве историјом уметности представљају рођеног пре 130 година Димитра Гјуџенова као сликара-хроничара успеха и искушења на историјском путу бугарског народа. У сложеним композицијама његове слике приказују личности и догађаје који су због свог своје моралне величине и политичког значаја трајно остали у нашој националној свести. Његово ликовно стваралаштво које је достигло до нас укључује 50 историјских и војних композиција, око 2.000 етида рађених уљем и акварелом, мноштво малих слика, икона, декорација рађених уљаним бојама, као и неколико фасцикли са на стотине цртежа оловком.
У тонском архиву БНР чува се интервју са Димитром Гјуџеновим који оживљава помало заборављене током година странице из његовог живота:
„Моја младост је прошла у ратовима – Балканском и Првом светском рату. У тим годинама сви су били „војници“, па и ја. Преносити ратна дејства на скице и слике била је моја обавеза као војног сликара. Био сам сведок пресудних за Бугарску битки. Пред мојим очима су биле живе композиције војника, коња, оружје. Директно сам доживљавао напетост и искушења рата. С друге стране, две године мог боравка у Паризу (1913-1914) код једног од мајстора историјске слике, су оставиле утицај на мене. Убрзо је моја страст према војној тематици прерасла у дубоко интересовање за историјско сликарство.“
Шта га највише привлачи у неком историјском сижеу?
„Он мора да буде значајан, да буде нека кулминација нашег националног развоја. Пример за то су „Кан Кубрат и његови синови“, „Симеон пред византијском престоницом“, „Дочек генерала Гурка у Софији“ и др. Свака од ових тема садржи неки велики подвиг духа и воље. И ја сам се трудио да тај подвиг прикажем људима њима разумљивим изражајним средствима. Ни сам тражио оригиналност… Можда у себи носим делић духа мајстора кичице из доба нашег националног препорода. Они су осећали потребу да илуструју нашу историју и да у илустрације улажу спознајни и васпитни садржај."
Што се тиче способности да у својим сликама ухвати дух свог времена, Гјуџенов каже да је то резултат упорног рада и низа консултација са историчарима – његовим савременицима. „Сматрам да је у историјском сликарству више него другде потребно комбиновати научни и уметнички начин размишљања.“ – категоричан је сликар.
Прво бугарско царство, као и Цар Борис Покрститељ су епоха односно личност бугарске историје које снажно инспиришу Гјуџенова. Према њему, Цар Борис је изузетан владар, али и веома драматична личност, која не може а да не привуче историјског сликара.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Премијера балета „Париске ноћи“ на музику Вебера, Рахмањинова и Офенбаха је први велики балетски догађај празничног програма посвећеног обележавању 100. годишњице Старозагорске опере. Либрето, кореографију и продукцију потписује светски позната уметница..
Један од најзанимљивијих савремених позоришних редитеља Бојан Крачолов дебитовао је представом „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ Тома Стопарда на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов.“ Млади бугарски режисер је добитник награде за допринос..
Од 24. до 27. априла, Пловдив ће угостити Међународни фестивал уличне уметности 6Fest (ШестФест), који ће ове године понудити најбогатији програм у својој историји. Улаз на све догађаје је бесплатан. Фестивал ће окупити више од 40 уметника из осам..
Премијера балета „Париске ноћи“ на музику Вебера, Рахмањинова и Офенбаха је први велики балетски догађај празничног програма посвећеног обележавању 100...