Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Живе традиције у селу Баничан

У невеликом селу Баничан, у подножју Пирин планине – на југозападу Бугарске, и данас је живо неколико вековних традиција које преносе информације о начину живота, погледу на свет и веровањима мештана. Једна од њих је плетење шарених вунених чарапа онаквих какве су оне некада биле. 

Румјана Џибова
„Оне су писмо од наших предака које морамо прочитати очима и схватити својим срцем да бисмо очували и овековечили снагу духа, родно памћење и самосвојност жене из Баничана – каже Румјана Џибова, секретар читалишта у селу. – И данас људи верују да ако блиској особи поклониш чарапе, поклањаш јој благослов, топлину, симбол кућног огњишта.”

Чарапе из Баничана одликују се од других чарапа у нашој земљи по живописној комбинацији боја и орнамената. Постоји укупно 9 модела од којих сваки има свој назив. Свака боја орнамената – бела, црвена, зелена, плава и жута има заштитну функцију од зла. У плетеним чарапама из Баничана очувани су једни од најстаријих бугарских мотива, а овог великог богатства боја и фигура нема нигде другде у Бугарској.  


Чарапа из села Баничан има у преко 25 држава 5 континената, а 2018. године оне су стигле и у Бакингемску палату – као свадбени поклон Харију и Меган. Два месеца касније стигло је писмо захвалности од краљице Елизабет Друге.


Село је познато не само по вуненим чарапама, већ и по својој аутентичној народној ношњи са импресивном прегачом. Свих 14 модела укључено је у дигиталну бугарску базу на острву Ливингстон, на Антарктику.  

„У њих су уткане молитве за здравље, добробит и плодност жене која ће носити прегачу – објашњава Румјана Џибова. – Таква симболика, боје и мотиви се могу видети само овде – у Баничану. Шарене и лепе прегаче жене су носиле не само као својеврстан украс. Веровало се да прегача може да их заштити. Вез је рађен покрстицом пошто је крст симбол заштите, а саме фигурице на прегачи – почев од најједноставнијих геометријских елемената па све до сложених комбинација, такође имају заштитну функцију.”


Румјана Џибова и Тања Качарова су израдиле везену мапу села. Рад на њој потрајао је 6 месеци, а пано је димензија 70 х 100 см. На мапи су приказани сви везови типични за кошуљу и ношњу жене из Баничана – преко 23 симбола и 23 јединствена веза. За 900 хиљада бодова било је потребно 5 хиљада метара природног памучног конца, а занимљиво је то што је село Баничан удаљено тачно 5 хиљада метара од општинског центра – града Гоце Делчев.


„Кад човек гледа мапу као да се налази у другом, лепшем свету – пуном хармоније, доброте, разумевања, узвишености – прича Румјана Џибова. – Преко ове мапе оживљава наша прошлост, мапа као да прича, она приказује дух наших предака. На њој се виде храмови којих је у нашем селу највише по глави становника, два минерална извора, две реке, црни и црвени лук и велики број родиних гнезда. То су други симболи села Баничан, који се другде не могу видети.”

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook/Читалище Изгрев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

По први пут мушко коло у леденим водама реке Огоста

Више од 20 година у граду Монтани, на северозападу Бугарске, постоји традиција да се 6. јануара – на Богојављење, у вештачко језеро у парку Монтанензијум баца крст. Двадесетак ентузијаста скаче у воду такмичећи се ко ће први да га извади из језера. Ове..

објављено 5.1.24. 21.15

Данас славимо Карамановдан!

Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог. У Бугарској се Свети Силвестар поштује као..

објављено 2.1.24. 11.30

У Петричу и Разлогу по традицији долазак Нове године дочекују са кукерима

Становници два града на југозападу земље – Петрича и Разлога , прослављају долазак Нове 2024. године кукерским фестивалима. У Петричу данас се одржавају традиционалне Станчинарске игре на којима ће кукерске групе са преко 1.000 учесника..

објављено 1.1.24. 12.20