Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.

Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.

„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Проценат грађана ЕУ који користе железнички превоз порастао је за 5,8% у 2024. години, показују подаци које је европска статистичка служба Евростат објавила данас. Прошле године возови су остварили 443 милијарде путничких километара, што је највиши ниво..
Софија је добила ново културно уточиште. Phenomena је први музеј у нашој земљи који је искључиво посвећен вези између науке и уметности. Музеј представља научна открића, технологије, инжењерство, уметност и математику у духу STEAM образовања. Концепт..
У Докторској башти иза Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“ у Софији владају необичан „мрак“ и весеље. Парк у центру главног града претворен је у „језиво“, али атрактивно градско насеље у част Ноћи вештица, а ове године ће празник трајати до..
На Дан народних будитеља, на тргу Гине Кунчеве у Софији ће у 12.00 сати софијски рејон „Обориште“ и Фондација „Просветитељке“ отворити интерактивни музеј..
Поводом Дана народних будитеља, Председништво Бугарске ће отворити своја врата за грађане. Данас, у 10.30 сати, испред зграде Председништва у Софији биће..
Широм Бугарске ће се низом манифестација обележити Дан народних будитеља. На дан када одајемо почаст бугарским књижевницима, просветитељима и борцима за..