Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.
Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.
Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.

Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама. У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.
„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.
Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани. И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.

„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА
Сусрет под слоганом „Мисија вода“ одржаће се данас на Бургаском државном универзитету „Проф. др Асен Златаров.“ На форуму ће учествовати истраживачи из Мисије ЕУ за обнову наших океана и вода, саопштили су из те високошколске установе. Учесници..
Како да се сачува и одржава поверење у јавне медије је централна тема Годишње конференције Међународне асоцијације јавних медија, која се одржава у Софији. Догађај у организацији Бугарског националног радија отворили су 21. октобра председник земље..
Студенти Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију представиће данас у Софији своје идеје о томе како прошлост може да се угради у савремено градско окружење, јавља Радио Софија БНР. Они су развили концепте за останке римске виле..
Више од 80% Бугара почеће да користи вештачку интелигенцију у наредне три године, и то из свих старосних група друштва. Данас готово да не постоји бугарски..
Поводом Дана народних будитеља, Председништво Бугарске ће отворити своја врата за грађане. Данас, у 10.30 сати, испред зграде Председништва у Софији биће..
Срби широм света обележавају годишњицу од трагедије у Новом Саду Срби у дијаспори ће се 1. новембра придружити позиву студената и обележити..