Пре једног века су Бугари сатима ћаскали уз турску кафу коју су, ако није била довољно шећерли, заслађивали тулумбама, ратлуком или баклавом. Мушкарци су сваког дана обавијени дуванским димом, пијуцкајући апсинт, бистрили политику. А за бољу пробаву су користили неспоран и потврђен кроз векове лек – ракију.

Која све искушења су вребала Бугаре и да ли су им се они препустили? Одоговор на ово питање нуди изложба под насловом „Пороци“ у Националном политехничком музеју, чија је прва целина посвећена алкохолу и амбалажи.

„Занимљива чињеница је да у оно време флаше од 500 и 700 мл нису биле распрострањене на нашим просторима и већина пића се продавала у бочицама од 300 мл,“ прича Мадлен Јанева из Одељења за односе са јавношћу музеја. „Неке од њих су биле права ремек-дела, тако је, рецимо, било флаша у облику женског тела или виле. За разлику од данашњих, флаше у прошлости нису биле облепљене налепницама, а називи робне марке и произвођача и година производње утискивани су у стакло.“

Целина „Дуван, енфија и слично“ прати појаву дувана на нашим просторима и комерцијализацију једне од људских слабости. Изложене су кутије цигарета, пипе, табакере – које нам је за потребе изложбе уступио Историјски музеј у Горњој Орјаховици, као и многи други предмети међу којима се истичу три предмета из збирке „Палата“ политехничког музеја.

„Први представља сребрни етуи за папиросе, који је Безимено акционарско друштво Уједињених фабрика дувана 1912. године поклонило цару Фердинанду,  поводом 25 година од његовог доласка на престо,“ наставља причу Мадлен Јанева. „Кутија по пројекту ликовног уметника Харалампија Тачева израђена је у атељеу чувеног бечког бижутера Шејд а украшена је емајлом у боји, рубинима, сафирима и лепим погледом са пловдивских брда. 

Други предмет је луксузна кутија за папиросе коју је даровао Димитар Ставридис, власник Дуванског предузећа „Орао“ и произвођач првих бугарских цигара, за успомену на отварање Пловдивског сајма 1892. године. Осим тога, представљамо и османски сет за кафу који чине 11 филџана и лепа кутија са печатом султана Абдулхамида II, који је произведен у руској фабрици порцулана породице Кузњецов у 19. веку.“

У целини „Шећер, кафа и слично“ посебна пажња је посвећена кључној улози Горње Орјаховице у области посластичарства. Поред различитих врста посластица, на улицама града продавали су и салеп - врућ напитак за хладне дане, који су производили од млевеног корења дивље орхидеје а заслађивали су га шећером или медом.

„Архивске фотографије и документи причају о путу који су локална друштва прешла како би дошла до љубитеља слатких искушења,“ каже Мадлен Јанева.

Посетиоци изложбе, која ће трајати до краја маја, имаће прилику да се сами убеде да се искушења нису много променила кроз године. И данас, као и некад, Бугари воле да угађају свом непцу и као што је Мадлен Јанева рекла на крају нашег разговора, можда и не треба да се мењају, јер превелики светац и Богу није драг.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Национални политехнички музеј