Копривштица – живописан градић у подножју планине Средња гора, дочекује госте својим калдрмисаним уличицама и кућама из доба Националног препорода Бугарске офарбаним у јарке боје и скривеним иза високих камених зидова. Ово је један од мало бугарских градова који су сачували свој аутентични облик из доба пре ослобођена земље од османске владавине 1878. године. Један од разлога за то је чињеница да за разлику од већине насељених места код нас, за време Априлског устанка (1976) Копривштица није спаљена. Када су Турци напали град и запретили да ће га спалити а становништво побити, имућни житељи Копрившице су сакупили новац и њиме откупили живот мештана.
Данас се поносимо овим архитектонским бугарским драгуљем који одише историјом и легендама. Копривштица својим гостима прича приче о национално-револуционарним борбама бугарског народа за ослобођење од османске владавине. У овом планинском градићу рођени су истакнути Бугари чије су куће данас претворене у музеје.
Више о овом нашем градићу у западном делу земље може сазнати ОВДЕ.
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..