Стигао је март, пролеће званично ускоро почиње, а с буђењем природе буди се и наша инспирација и осећај за лепоту коју покушавамо да уведемо у своју свакодневицу. У прошлости су Бугарке хладне и мрачне зимске дане бојиле тако што су везле кошуље, столњаке или су плеле чипку. Користиле су памучан или свилени конац: што је тањи конац, то је финија чипка која је красила рукаве, деколтее и мараме.
Чипка и данас има своје место у модерном свету – њоме се украшавају не само одећа, већ и салвете, постељина, шалови, праве се прекривачи и столњаке од чипке, различити модни детаљи и накит, па чак и слике.
У Бугарској су према техници израде позната два типа чипке – калоферска и шивена чипка или чипка на иглу „кене“. Која је разлика између њих, можете сазнати из прилога Десиславе Семковске „Уметност израде чипке још увек чува тајне“
У граду Калоферу који је у Руско-турском рату (1877-1878) спаљен и сравњен са земљом чипка је постала главни извор преживљавања. Мештани су је звали „бела магија.“ О традицијама израде калоферске чипке која се код нас појавила крајем 19. века можете нешто више научити из прилога Гергане Манчеве „Калоферска чипка као симбол воље заопстанком у тешким временима.“
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..
Променљиво облачно