Данас Бугарска бира 45. сазив Народног собрања. Од почетка демократских промена у земљи 1989. године ово су 11. по реду парламентарни избори. У најновијој историји Бугарске прво демократско гласање је за Велико народно собрање. Оно је одржано 10. јуна 1990. године.
На данашњим изборима учествује 30 партија и коалиција.Поређења ради, на претходним изборима 2017. године учествовало је 18 партија и 9 коалиција. Укупан број бирачких места у земљи премашује 11.000, при чему су предвиђене и мобилне гласачке кутије за особе са инвалидитетом и бираче у карантину због Covid-19. У нешто изнад 9.300 бирачких места омогућено је машинско гласање.
Територија Бугарске је подељена на 31 вишемандатну изборну јединицу. Минимални број посланичких мандата, који треба да гарантује политички плурализам, за једну изборну јединицу је 4. Бугарски парламент има 240 посланичких места.
Очекује се да ће на парламентарним изборима данас у иностранству гласати рекордан број Бугара. Поднето је преко 87.000 пријава за гласање што је скоро двоструко више у односу на 2017. годину, када их је било нешто изнад 45.000.
Сада је у иностранству отворено 465 бирачких места у 69 држава. Године 2017. у 371 бирачком месту ван граница наше земље гласало је преко 117.000 Бугара. Очекује се да ће излазност на овим изборима у иностранству бити још већа.
Највише бирачких места отворено је у Немачкој (69) и Шпанији (53). У Великој Британији, САД и Турској максимално дозвољени број бирачких места сагласно бугарском Изборном законику је 35, с обзиром да су у питању земље које нису чланице ЕУ.
Бугарски парламент је одбацио вето председника Румена Радева на измене закона који се односе на Обвештајну агенцију и Агенцију за техничке операције, јавља репортерка БНР-а Марија Филева. Изменама је укинуто право шефа државе да именује и разрешава..
Марија Габријел из партије ГЕРБ покушавала је да постигне укидање санкција по „Закону Магнитски“ које су уведене против Дељана Пеевског и још неколико бугарских држављана. До тих покушаја наводно је дошло у периоду када је Габријел била потпредседница..
Владајуће странке ГЕРБ–СДС, БСП–Уједињена левица и „Постоји такав народ“ (ИТН) потписале су анекс коалиционог споразума, којим су утврђена јасна правила за ротацију председника Парламента. Према новом механизму, свакој од три политичке формације..