На последњим изборима су Бугари категорично показали да желе корениту промену управљања земљом. У исто време, због нове парламентарне конфигурације постоји пуно непознаница, пуно економских изазова један од којих је остварити баланс између мањих прихода и већих расхода у буџету. У интервјуу БНР економиста доц. Григор Саријски каже:
„У предизборним програмима досадашњих управљача било је доста обећања, која 11 година нису испуњена. Програм партије ГЕРБ је објављен око 3 недеље пре избора, што је благо речено неозбиљно. Осим тога он је морао да буде јасан и видљив у стратешким документима – на пример, у буџету за ову годину. Зашто се дају обећања која нису садржана у документима актуелне Владе? “
Иако је, по речима доц. Саријског програм ГЕРБ-а добро написан и показује постојање административног капацитета, „поново постоје неостварљива издашна обећања, која ће остати мртво слово на папиру.“
„Када је реч о привреди, у програму партије ГЕРБ су присутни кључни параметри – повећање БДП са 60 млрд евра (колико је он износио 2020) на 100 млрд евра. Међутим, једно су номиналне бројке, а сасвим друго - реална ситуација. И у претходном мандату било је повећања минималне и просечне зараде. Али оно што се тим новцем може купити не разликује се много од онога што се пре тога могло купити. При крају трећег мандата Владе Бојка Борисова, удео људи који нису у стању да плаћају рачуне је исти као и почетком њеног првог мандата 2009. године. И ако гледамо цифре, све је испуњено, међутим то се не одражава на благостање Бугара.“
Што се тиче програма партије „Постоји такав народ“, која је захваљујући гласовима бирача сада друга политичка снага у земљи, акценти у њој су: „адекватно управљање“, „одржив развој“, „свеобухватне структурне реформе“, развој „стартупова са иновативним потенцијалом“, „дигитализација“ итд. У предизборној платформи левице, која је према гласовима бирача трећа политичка снага, истичу се следећи приоритети: праведније опорезивање (смањене пореза за запослене родитеље и увођење прогресивног опорезивања), поновно обрачунавање пензија, бесплатни дечји вртићи и уџбеници и повећање државних инвестиција у кључне секторе привреде. Остале политичке снаге такође посвећују пажњу проблемима у образовању, здравству и сфери социјалних услуга. Упркос томе, доц. Саријски сматра да постављеним циљевима „фали конкретика“:
„Штос није у томе да добијеш власт, него да имаш чиме да је оствариш. Током својих 11 година на власти ГЕРБ је успео да створи добро подмазану машину и сваком новајлији је, бар на почетку, баратање њоме тешко. Битка за партију „Постоји такав народ“ и остале политичке снаге тек предстоји.“
Према прогнозама Министарства финансија за прво тромесечје 2021. године, јавни трошкови су повећани за 2,2 млрд лева (1,1 млрд евра). Према Григору Саријском, то је везано за повећање пензија, за мере подршке због коронавируса, за раст зарада државних службеника. Свако ко преузме власт мораће да тражи баланс буџета, али у условима мањих прихода и већих расхода.
Саставила и уредила: Дарина Григорова
Извор: интервју Марије Мире Христове, програм “Христо Ботев“ БНР
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..