Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Будућа платформа састаје науку и бизнис

Фотографија: Pixabay

Бугарска наука је на високом нивоу и има шта да понуди како домаћим, тако и страним инвеститорима. Али да би успела да их привуче потребан јој је ефикасан трансфер технологија. Међутим, да ли су створени услови који ће омогућити да научне разраде достигну до великих актера у глобалном „рату“?

Бугарској тек предстоји да научи како да постане привлачно место за глобалне лидере у области иновација и знања који траже позиционирање својих компанија које послују у области вештачке интелигенције, обновљивих извора енергије и других технологија будућности. У том циљу она мора да створи повољну инвестициону климу за развој великих пројеката, као и поверење

У свакој држави у којој су иновације развијене, основни покретачи иновативног раста су научна истраживања и патентна активност када је реч о већ постојећим изумима – каже проф. Владја Борисова, директор Института за интелектуалну својину и технолошки трансфер Универзитета за националну и светску економију у Софији. Важно је такође да научне разраде буду не само патентоване, већ и уведене у производни процес што ће са своје стране створити иновативну природу економије. Међутим, да бисмо имали  активну научно-истраживачку делатност, неопходно је активно инвестирање у ту област. И пошто се приоритетно наука ствара на универзитетима и истраживачким институтима БАН, од посебног значаја је буџет инвестиција у њих. А у поређењу са осталим државама он је испод 1% БДП.”

Проф. Владја Борисова
Тренутно постоје функционалне јединице које су задужене за поједине фазе изградње везе између науке и бизниса, али не постоји  систем за иновације. По мишљењу проф. Владји Борисовој, главна јединица за остварење те везе су тзв. канцеларије за трансфер технологија  – оне достављају информације о иновацијама и потенцијалним потрошачима иновативних идеја.

Канцеларије за трансфер технологија су јединице, које у ствари научно истраживање преводе са језика науке на језик економије,– додаје она. – Потребна су веома озбиљна експертска знања да би се ти пројекти остварили, јер иначе би они остали само мртво слово на папиру.”

Сада је један од проблема са којим се суочава бизнис како да сазна на чему раде и шта стварају научно-истраживачки тимови. „Управо је достизање до тих информација карика која недостаје у иновативном екосистему”, подвлачи проф. Владја Борисова. Зато се планира стварање платформе која ће састати науку и бизнис, како би се омогућио технолошки трансфер.

Дигиталне технологије су омогућиле много брже повезивање научника и научно-истраживачких тимова – каже још економиста. – То умногоме доприноси „уливању“ богате експертизе и уједињавању напора приликом тражења решења у конкретној ситуацији. Пример тога је тренутна Covid ситуација, у којој су научници из целог света међусобно сарађивали у развијању вакцине. И сви смо сведоци да је вакцина развијена само за неколико месеци, иако је за тај процес потребно обично неколико година.”

Уредила: Дијана Цанкова

Извор: интервју Дијане Дончеве, програм „Хоризонт“ БНР

Превела и уредила: Албена Џерманова

Фотографиjе: Pixabay и Универзитет за националну и светску економију у Софији



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Произвођачи етеричних уља у Бугарској расправљају о путу ка одрживом развоју

Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..

објављено 31.10.24. 08.05

„Булгаргас“ предлаже да се цена гаса у новембру повећа за 7,5%

„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..

објављено 30.10.24. 18.17

Несигурно економско окружење обара индекс пословне климе

Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..

објављено 30.10.24. 13.18