14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно повезујемо истовремено са борбом за црквену и националну независност, за националну просвету и књижевност. „Раковски је необично крупна личност у епохи после Кримског рата. Био је човек импулсивног духа, имао је снажну вољу, био је фанатичан патриот, водио је буран живот посвећен идеалу – слободи Бугарске“ - пише Михаил Арнаудов, највећи истраживач дела и стваралаштва Раковског.
Раковски је аутор прве револуционарне поеме код нас „Горски путник”, која је издата 1857. године. У њој је борба хајдука приказана као појава у историјском животу нашег народа. Годину дана касније Раковски је створио „Први план ослобођења Бугарске“, у којем се Бугарима обраћа речима: „човек који нема грађанску независност, не постоји на овом свету“ и наводи да су „своју слободу Бугари изгубили мачем, мачем је сада морају повратити!”.
У априлу 1862. године он је у Београду образовао руководеће тело ослободилачке борбе - „привремено бугарско начелство”. Две године раније основао је лист „Дунавски лабуд“ који је заједно са листом “Бугарска дневница“ ударио темеље бугарске револуционарне штампе.
Године 1862. у Београду је Георги Раковски основао Прву бугарску легију – пук у чијем је саставу било око 600 младих Бугара, од којих су се неки у то време школовали у Одеси, Бечу и Београду. У легији су учествовали војводе, бивши хајдуци и будући организатори националне револуције, међу којима је био и Васил Левски.
Георги Раковски остаје у сећању Бугара и својим позивом за устанак од 1. августа 1862. године. У њему он пише: „…нека нико не чека да га неко други ослободи. Наша слобода зависи од нас!”
У данашњој Бугарској Георги Раковски је симбол патриотизма и просвете. Није случајно што су многе бугарске школе код нас и у иностранству назване по њему.
Саставила: Гергана Манчева
Превод: Албена Џерманова
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..
Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и..
Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у..
Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до..