Привилегија је познавати Верку Сидерову, част је бити њен гост, срећа је радовати се њеним песмама које греју срца низа генерација Бугара. Њено име је у уџбеницима музике, уписано је у историју Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, Бугарског националног радија и Бугарске националне телевизије, златним словима уграђено је у историју њеног родног краја – Добруџе. Данас, на дан њеног 95. рођендана, имате прилику да сазнате шта је она изјавила у специјалном интервју Радио Бугарској.

На почетку разговора наша позната народна певачица се сећа занимљивог тренутка – поред тога што је била солисткиња Ансамбла „Филип Кутев“, годинама је наступала и у улози водитеља на концертима у иностранству, пошто зна енглески, руски, турски и др. језике. Први пут се то десило на турнеји по Италији.

„Када смо отишли тамо, имали смо преводиоца, али је Кутев рекао, да хоће да ја будем водитељ. Знао је да сам завршила класични смер у гимназији, да говорим италијански језик. У ствари, у школи сам прво научила латински језик, па су ми после сви романски језици били лаки за учење, а осим тога имала сам и афинитет за њих. После Италије, преводила сам у Енглеској и другим земљама. Сада понекад читам књиге на страним језицима – претежно лепу књижевност. Тако одржавам свој ум. Некада сам се спремала да студирам медицину и озбиљно сам учила, али ми је отац рекао да се нећемо снаћи финансијски. Скоро одмах по завршетку школе ја сам се удала, а после сам радила као чиновник у Балчику. Тамо сам освојила и прву награду на такмичењу на којем ме чуо Филип Кутев и од тог тренутка мој живот је кренуо другим путем. Постала сам члан Ансамбла, уследили су пробе и турнеје… и тако 30 година.

Верка Сидерова се сећа дивне атмосфере у Ансамблу „Филип Кутев“:

„За све је то заслужан Филип Кутев. Он је био веома добар човек, али и веома строг. Понекад ме је грдио, али када сам имала проблеме (а мени су се у животу многе ствари догодиле), он ми је помагао, као отац детету, тешио ме да ће све бити у реду.  За друге ствари не знам, али што се музикалности тиче,  мислим да ми није било равне. Било је довољно да песму чујем само једном и одмах је запамтим.  Зато ми је Филип Кутев поверио да нове песме вежбам са делом чланова хора којима сам помагала. У Ансамблу смо били као породица.Наравно, као и у свакој заједници понекад је било неслагања, али све је пролазило, били смо сложни. У иностранству смо увек певали у престижним салама. Сећам се наше прве турнеје по Северној Америци, која је трајала 3 месеца. Прво смо били у САД. Скоро сваког дана имали смо концерте у различитим градовима и стално смо путовали на далека растојања, а нисмо били уморни. После САД отишли смо у Канаду… Било је то 1963. године.

Како данас живи легендарна певачица?

„Сада сам сасвим слободна, али седим код куће. Замислите – ја на једном месту. Ја, која сам се утркивала с временом, која сам увек некуд журила… Али, живот нас учи свему. Нађем себи посао – у једном домаћинству посла увек има. А раније никада нисам имала довољно времена. Међутим, сада са задовљством кувам, присећам се старих рецепата. Радујем се људима који ми долазе. Срећна сам што је мој рад награђен. Добила сам највећа одликовања. Као да ми је живот прошао као песма. Али ја и данас певам.  Вероватно ће мој последњи дах на овој земљи бити са нотом неке моје песме.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива