На Међународни празник рада се обично присећамо радника, борбе за радничка права и социјалне праведности, а бољи услови рада, достојна зарада и заслужени одмор су неизоставан део принципа слободе и демократије у правним државама. Али је пандемија коронавируса наметнула нове услове рада и функционисања уопште. У условима здравствене кризе у којој се све обавља уз строго поштовање противепидемијских мера, за људе у белим мантилима је ово даноноћни тежак рад у борби против непознатог непријатеља. Пандемија нас је затекла неспремне и суочила с проблемом недостатка медицинског особља на глобалном нивоу. Заразна болест није заобишла ни бугарске лекаре. Према подацима Бугарског савеза лекара, до почетка априла о. г. је укупно 130 лекара изгубило битку с коронавирусом. 

А првобитна прогноза је била да ће коронавирус бити као обичан грип. „Али је све ово била једна велика илузија. Страх нас је запљуснуо као куга,“ сећа се један од водећих хирурга доц. Радосвет Горнев, начелник Клинике за општу хирургију Универзитетске болнице „Лозенец“ у Софији. „На почетку су и ковид пацијенти и особља које је бринуло о њима били у издвојеним просторијама, док су сада читава одељења и болнице претворени у ковид болнице. Некако смо навикли да лечимо те пацијенте, без обзира на то што још нема медицинског протокола којег би требало да се придржавамо током лечења.“

„То је ствар прецизне анализе и свима је јасно да је пандемија коронавируса у први план извела важне проблеме као што је диспропорција код медицинских смерова, што додатно оптерећује лекаре. Али оно што ми је привукло пажњу јесте да ми као друштво имамо људски ресурс, што је огромно богатство. Наши људи, посебно медицинске сестре, успевају да ствари организују на начин који нам омогућава максималну ефикасност. Знате ли како изгледају после 24-часовног дежурства проведеног у ковид зони? Исцрпљене, лица су им испијена због чега су им потребна бар 24 часа како би повратиле снагу.“

А они заиста даноноћно већ месецима раде и брину о тешким пацијентима. Израчунато је да једна медицинска сестра на одељењу интензивне неге током 12-часовне смене прође преко 24 км и подигне више од 8 т. „Дакле, реч је о озбиљном физичком напору који би представљао проблем и за искусне дизаче тегова,“ каже хирург. Према здравственим властима, трећи талас епидемије јењава, али неки имунолози упозоравају на четврти талас заразе коронавирусом. Нажалост, вакцинација у земљи тапка у место – главни разлог томе је недовољна информисаност грађана о вакцинама. А свако жели да се врати нормалном животу.

С друге стране, одсуство адекватне бриге лекара о пацијентима који пате од других болести, јер су лекари преоптерећени великим бројем ковид случајева, постаје све осетније:

„На нашу велику несрећу, дијагностификовање канцера код пацијената је у условима пандемије веома успорено. Скоро сви медицински радници су у непосредном контакту са ковид пацијентима и ризикују да буду заражени, односно постану преносиоци инфекције. Јесте да се већина нас вакцинисала, али знате да има случајева инфекције и после вакцине, а неки су се поново заразили. С једне стране смо се „навикли“ на ситуацију, али с друге гајимо наду да ће здравствене власти убрзати вакцинацију како бисмо што пре добили добре резултате,“ рекао је доц. Радосвет Горнев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС