Петнаестогодишњи Радостин Чолаков из родопског села Барутин већ шест година покушава да очовечи машине. Он поседује знања која се не могу стећи у сеоској школи, нити пак у скромној сеоској кући у којој живи. Као да је дошљак са неке напредне у технолошком погледу планете.
„Још одмалена показујем интересовање за све. Експериментисао сам са разноразним стварима – прича он у интервјуу програма „Христо Ботев“ БНР. – Тада нисмо имали телефоне и рачунаре, али чим бих видео да неко располаже неком новом технологијом ја сам га увек питао шта се њоме може радити и постајало ми је све занимљивије. Чим сам добио телефон и лаптоп, почео сам да претурам по подешавањима да бих видео шта ће се десити кад нешто променим чак сам их неколико пута покварио. Тако сам временом научио разне ствари.”
Док је похађао школу у селу Барутин, наставници су му признали да немају чему да га науче када су већ и рачунари „умешани“ у наставни процес. Рекли су му да једино што могу да учине за њега је да га подстичу и храбре на путу за који се определио. Тако је у својој 12. години, када је већ био „стекао“ неко искуство у програмирању, победио на конкурсу компаније „Гугл” за израду гласовних апликација. Награду у износу од 2.400 до
