„Желимо да поставимо војне споменике на територији Северне Македоније, али се разговори о томе тешко одвијају“, изјавио је у интервјуу програму „Хоризонт“ БНР Иво Антонов из Министарства одбране. Проблем није у нечињењу Бугарске, већ у препрекама које ствара Скопље, прокоментарисао је експерт и подсетио да је за слободу Македоније погинуло 175.000 Бугара.
„Све што смо тамо успели да направимо – сваки споменик, сваки камен је велики успех који је резултат пуно рада и дипломатских напора“, подвукао је Антонов.
Он је рекао да озбиљан успех представља обнављање чесме-споменика пуковнику Константину Каварналијеву, који је погинуо 1913. г. спасавајући становништво Дојрана. Антонов је још истакао да су споменик обновили локални македонски мајстори и фирме, што показује да проблем није у људима, већ у властима.
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..