Фотограф, музичар и бајкер Георги Хаџијев истражује заборављене крајеве наше земље. Обилази села ушушкана у загрљај планине на преко 1.000 м надморске висине. „То ми је приоритет јер ће та села ускоро нестати с карте Бугарске, као што више нису део статистике становништва земље пошто су потпуно празна,“ каже трагач за делићима прошлости у интервјуу за Програм „Христо Ботев“ БНР.

У напуштеним старопланинским селима Георги слика пусте, урушене куће које чувају успомену на судбине људи који су некада овде живели. „Стога журим како бих овековечио оне које се још нису урушиле. Јер има кућа старих 200-300 година, које су упркос свему одолеле зубу времена, али ће и оне једног дана нестати јер их нико не одржава.“

„Тужно је, али сам се ја научио да на те призоре гледам са поносом. Мислим да та села заслужују да буду виђена и запамћена јер су она у прошлости била чувари наших традиција. Управо она су допринела да бугарски народ кроз векове сачува своје традиције, веру, етничку идентификацију.“

„Оно мало људи што је остало да живи овде чува бугарски дух, негује старе традиције и присан однос према земљи и животињама,“ категоричан је Георги Хаџијев. „У том духу су Бугари годинама васпитавани, али смо ми свему томе, због урбанизације, окренули леђа. Занимљиво је да све више људи жели да се врати томе. У тим забаченим селима срећем и људе који су одлучили да обнове старе куће, обрађују башту… Мислим да је дошао тренутак повратка на село.“

Извор: Програм „Христо Ботев“ – интервју Љубомире Константинове

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook /Георги Хаджиев