Етнолози и антрополози из Бугарске и Северне Македоније почели су теренска истраживања свакодневне и празничне градске културе у време пандемије коронавируса. Пројекат је назван „Софија – Скопље: Свакодневица и празници у доба пандемије.“ Реализује га тим научника Академског удружења етнолога Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и њихових колега с Универзитета у Скопљу, уз финансијску подршку Програма „Култура“ Општине Софија.
Резултати и искуство два града биће упоређени и анализирани на научној онлајн конференцији која ће се одржати 2. јуна у организацији Академског удружења етнолога. Научни форум ће пружити прилику етнолозима, фолклористима, антрополозима, културолозима и историчарима да размене искуство и знање те представе своје радове на тему: утицај Ковида-19 на наш свакодневни живот, каже етнолог Анелија Овнарска-Милушева.
Пројекат документује и анализира занимљиве и репрезентативне приче становника Софије и Скопља о својим доживљајима током пандемије, које ће једног дана бити изузетно битан инструмент помоћу којег ће се истражити у којој мери и како је Ковид-19 променио наш свакодневни живот. У фокусу истраживања научника су промене које је донела пандемија и пре свега оне повезане са свакодневним навикама, исхраном, културним нормама, моделима понашања, радним и потрошачким навикама људи у условима пандемије.
Део истраживања који ће бити представљен на конференцији спроведен је путем анкете, која је објављена на Фејсбук страници пројекта и екипа Анелије Овнарске-Милушеве позива грађане да издвоје мало времена и попуне упитник. До сада се одазвало преко 200 особа. Научници су на основу анкете дошли до занимљивих закључака и открића:
„Занимљиво је то што пандемија не утиче негативно на квалитет рада. Скоро 52% анкетираних признало је да после првобитног стреса противепидемијске мере, ма колико оне биле строге, нису утицале негативно на њихов рад,“ каже Анелија Овнарска-Милушева. „Исто тако, добар део испитаника рекао је да им се допада хибридни модел рада – у канцеларији и на даљину. Али су такође навели да им је рад од куће помешао слободно и радно време, јер нам је животни простор постао и канцеларија. Друга занимљива чињеница је да је већина људи рекла да им се у доба короне обим посла није повећао, што им је пружило могућност да проводе више времена са својом породицом него што су то чинили раније.“
На онлајн конференцији 2. јуна ће 13 етнолога и културних антрополога представити своје радове. Њима ће се придружити психолог који ће испричати о томе како је пандемија променила наше мишљење о свакодневном животу и животу уопште. „Биће представљен и рад о деурбанизацији и животу на селу, који је постао посебно тражен у доба пандемије коронавируса. Има и радова посвећених поштовању традиција током изолације и свакодневици на ковид одељењима,“ додаје Анелија Овнарска-Милушева.
Саставила: Весела Крстева
Извор: интервју Зоје Караџове – Радио Благоевград – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook / @Project2021AES
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..