Синагога у Видину, на северозападу земље, ускоро ће повратити свој некадашњи сјај, али у новој улози – културног центра. Почели су радови на санацији и рестаурацији молитвеног дома који је већ деценијама препуштен немару и пропадању. Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој у износу од око 5 млн евра. Некада су синагогу звали „бели лабуд Дунава“ пошто се та величанствена зграда поред реке још издалека могла видети.
Молитвени дом у Видину представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Ради се о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога. Градња синагоге завршена је за само годину дана (1894), а финансирана је прилозима грађана. Синагога је била активна више од 50 година, показују архивски подаци града Видина. „Након масовног исељавања Јевреја из Видина, после 1949. године је у граду остала мала јеврејска заједница. 50-их година минулог века је зграда уступљена општини Видин. Годинама је молитвени дом коришћен као складиште, а почетком 80-их година је донета одлука да зграда буде претворена у концертну дворану, због добре акустике,“ каже начелник архива у општини Видин Светлана Крстева за Радио Видин – БНР.
80-их година 20. века донета је одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран. Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. Радови на рестаурацији синагоге ће се завршити у октобру 2022. године када ће некадашњи молитвени дом преузети своју нову улогу.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Закључно с крајем 2024. г, више од 80.000 Бугара прима пензију из иностранства, показују подаци Националног завода за статистику. То су наши сународници који су радили у 44 земље – земљама ЕУ и ван Заједнице, с којима Бугарска има уговорне односе...
У националном музеју „Земља и људи“ одржаће се ХХХIII Софијски сајам минерала, драгог камења и фосила, саопштавају из те институције. У тродневном догађају, који почиње данас, учешће ће узети фирме и колекционари минерала и фосила, уметници са..
Интензивне падавине од синоћ су поплавиле подвожњаке у Варни и покренуле клизишта у појединим регионима земље. У Великом Трнову, централна Бугарска, водостај реке Јантра достигао је 220 цм, што је близу критичног нивоа, али не постоји опасност од..
У 04:00 ч. по бугарском времену 26. октобра 2025. године, мораћемо да померимо казаљке на часовницима за један сат уназад. Спаваћемо сат..
Хладне јесење вечери нам пружају прилику да уживамо у пријатној атмосфери софијских ресторана и пробамо нове укусе, инспирисане светским кулинарским..
Налази из Варненске некрополе из бакарног доба, укључујући и најстарије обрађено злато на свету, изложени су у Општинском музеју у Букурешту, саопштио..