У подунавском граду Белену данас живи око 8.000 људи. Већину њих чине католици који вековима чувају нетакнуту веру и традицију. Реч је о најбројнијој католичкој заједници на северу Бугарске.
Шта знамо о католицима у Белену?
Још за време Турака су се многи павлићани доселили на подручје данашњег града Белена на Дунаву. У 17. веку их је Петар Солинат – папски мисионар из францисканског реда, иначе босанског порекла, који је касније постао први католички бискуп Бугарске, придобио за католичку цркву. Након угушења Чипровског устанка (1688), велики део католика одбегао је у Влашку, али се касније већина њих вратила у Белене. Католичка заједница у том граду преживела је и комунистички режим.
Плимски талас је 1949. године уништио историјски центар града. Тада су заувек нестале једне од најупечатљивијих зграда у граду. Данас се на том месту уздиже статуа папе Јована Павла II (1920-2005).

У симболичној равни то није нимало случајно:
„Током 80-их година 20. века је свети отац позвао на очување и промовисање историје бугарских католика, као и да се отворено прича о томе како су били прогањани и убијани католички свештеници у Бугарској,“ каже Мирослав Михајлов, друштвени посленик и парохијанин локалног католичког храма.
Евгенииј Босилков – први бугарски католички светац
Људи у том крају су папи Јовану Павлу II захвални и на још једној ствари. 1998. године је у базилици Светог Петра у Риму поглавар римо-католичке цркве, на течном бугарском, прогласио за свеца рођеног у Белену бискупа Евгенија Босилкова, који је постао жртва комунистичког терора у Бугарској.

У беленској цркви Рођења Блажене Деве Марије налази се тзв. светлиште где се чува делић моштију бискупа.
Турци су четири пута палили храм који је саграђен у 15. веку, али су га мештани 1860. године обновили, сазнали смо од Мирослава Михајлова. До изградње храма Светог Александра Невског у Софији 1912. године, црква у Белену је била највећа хришћанска богомоља у земљи. Капители стубова су од мермера из Кине. У дворишту храма постављена је статуа Деве Марије, која је израђена у Италији. Наспрам ње налази се биста монсењора Евгенија Босилкова.

Зашто је сат на цркви заувек стао на 11.30?
11. новембра 1952. године је у 11.30 часова, након намештеног суђења, у Софијском затвору над монсењором Евгенијем Босилковим извршена смртна казна. У комунистичко доба је католичка вера била забрањена. У храм Рођења Блажене Деве Марије ушли смо током недељне мисе коју је водио отац Паоло Кортези. Црква је била пуна народа. Млади човек свирао је на гитари поред олтара, остали су певали и упућивали Богу молитве. С леве стране, у малој ниши се налази крстионица, а преко пута ње је капела посвећена бугарском свецу.

„Ово је знак како живот почиње и завршава се, али сви ми смо позвани да будемо свети. Зидови цркве покривени су фрескама на којима су приказани свеци из 20. века. Сви они су живели и радили на различитим местима широм света, али су свој живот посветили Христу,“ рекао је Мирослав Михајлов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..
Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао гроб предводе Данијела Агре и Дејан Дичев. Према речима археолога, у питању је кремација,..