Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Лекције пандемије коронавируса

Доц. Петар Атанасов: Пацијент не сме да буде финансијска корист

Фотографија: Дарина Григорова

Сваког јутра, независно од тога да ли је радни или нерадни дан, испред кабинета доц. Петра Атанасова на Клиници за унутрашње болести Универзитетске болнице за активно лечење и хитну медицину „Пирогов“ у Софији чекају пацијенти. Већина њих долази на прегледе после прележаног Ковида-19, али има и оних који су дошли у нади да ће им специјалиста помоћи да реше своје здравствене тегобе. Пре него што изађу из кабинета пацијенти га плахо питај: „Колико дугујемо?“ На што он одговара: „Ништа,“ и са осмехом додаје: „Само поштовање и добар однос!“

Доц. Петар Атанасов чврсто верује да један лекар ни на који начин не сме да улази у финансијске односе са пацијентима. „Биће од крви и меса не може да буде финансијска корист,“ категоричан је он и додаје: „Не желим да се тиме бавим! Не желим ограничења финансијске природе због којих бих угрозио нечије здравље. Било својом радњом или нерадњом, нашкодити пацијентовом здрављу је непрофесионално!“


Почетком марта 2020. године, доц. Атанасов је један од првих лекара који су се сусрели са инфекцијом коронавируса у Бугарској. Тада су, за само 24 часа, одељење ургентне медицине, Клиника за унутрашње болести и део одељења за реанимацију болнице „Пирогов“ претворени у ковид одељење на којем се лече најтежи пацијенти из Софије и Бугарске уопште. А читаву одговорност за одлуке које се доносе у кризи сноси доц. Атанасов, који је на челу ковид одељења. Он лично прати стање сваког пацијента, зато се за њега и његову екипу често чују речи хвале:

„Захваљујем на високој оцени и лепим речима! Пацијенти су ти који могу да кажу да ли смо се снашли и како смо то постигли. Ми смо једноставно радили свој посао. Анализирали смо ситуацију у свету и било нам је јасно да ако желимо да изађемо на крај с вирусом, треба да наставимо да тражимо решење. Уз велики страх, наравно, одлучио сам да стекнемо природни имунитет, почевши од себе. Испоставило се да доследном применом разумних мера човек може да развије стабилан и трајан имунитет. Код 400 пацијената који су прошле године прележали Ковид-19 имунитет наставља да расте.“


На ковид одељењу у болници „Пирогов“ лечило се више од 5.000 пацијената у тешком и веома тешком стању, а дијагностификовано је преко 20.000 лакших случајева болести.

„У здравству је доминантан монополистички систем у којем се користе шаблони, али се један човек не може лечити по шаблону,“ каже доц. Атанасов. „Лечење у „мртвом“ алгоритму не води добрим резултатима. Када имаш опасност која прети да угрози здравље и безбедност већег броја људи, мораш изабрати мање зло, али ћеш се упркос томе борити за сваки живот! Понекад треба уложити више времена, више средстава, напора, више мисли и наравно, више новца, али нећу да ми новац одређује пут којим ћу кренути,“ рекао је доц. Петар Атанасов.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Дарина Григорова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15