Пут промене у Бугарској је већ отворен, овако је новинар Иван Гарелов прокоментарисао резултате избора на којима је разлика између гласова за прву и другу парламентарну снагу незнатна – испод 1%. Упркос томе што је појединачно најјача остала донедавно владајућа партија ГЕРБ, резултати избора, у ствари, показују њен пораз, нешто што се није догађало у последњих 12 година. Други губитник је Покрет за права и слободе – „партија је изгубила улогу балансера, можда заувек,“ рекла је стручњак за политичке комуникације Весислава Танчева.
„Моја запажања су да је Покрет за права и слободе највише гласова изгубио у земљи, не у иностранству,“ рекла је она у интервјуу БНР. „Етнички Турци у Бугарској, за које је партија веровала да их годинама може мобилизовати и користити за постизање својих циљева, престали су да гласају за њу. Друга ствар која се десила на превременим изборима је да је по први пут - од демократских преображаја у земљи 1989. године наовамо, куповина гласова сведена на најнижи ниво. Томе је у највећој мери допринело гласање помоћу машина, као и немогућност да се купљени гласови контролишу, што је натерало партије да одустану од трошења новца на куповину гласова. Чињеница је да је на већини бирачких места у ромским насељима забележена изузетно ниска излазност – на местима где је раније одзив бирача био између 40% и 60%, јуче је он достигао тек 10%.“
У развијеним демократијама би након бројних открића о злоупотребама у које је умешана влада дошло до озбиљних губитака:
„У Бугарској је ефекат био ограничен. Несумњиво, пало је поверење грађана у партију ГЕРБ, међутим, то се надокнађује контролисаним гласањем јавне управе и послушних фирма које су својим запосленима објаснили за кога треба да гласају како не би остали без посла,“ каже Танчева.
Избори су завршени у фотофинишу, нови ванредни избори нанели би озбиљан ударац партијама које су настале из протестног покрета прошлог лета, каже социолог Канчо Стојчев. „Формирање владе је неизбежно,“ рекао је Стојчев у интервјуу БНР.
„Мислим да неће бити састављена коалиција, већ ће уместо тога бити формирана мањинска влада коју ће подржати парламент. Добићемо извршну власт која ће бити под сталним и строгим парламентарним надзором. Најбитније што се догодило је то што је бугарски парламент повратио своју улогу и значај. Јер парламент је место где треба да се јавно расправља о свим битним темама..“
„Политичка слика Бугарске се фундаментално није променила,“ сматра политиколог Христо Панчугов, професор Новог бугарског универзитета. Одсуство одговора на питање зашто претходни сазив није успео да формира владу, један је од главних разлога да многи грађани не изађу на биралишта 11. јула, што објашњава изузетну слабу излазност у земљи – 38,4%.
У тако насталој ситуацији неки аналитичари не искључују могућност да се изборни рулет још једном окрене.
„По мени, то што се тренутно очекује од бугарског друштва је јасна одговорност и политичка визија. Овде није реч о беспринципијелним договорима и ценкању, већ о томе неко да преузме одговорност да одреди нови пут којим ће земља ићи, да изгради својеврсну кичму државе како би она могла да прође тај пут промене. Ако се то не деси сад, бугарски грађани ће казнити све учеснике у тој игри. Дакле, нови избори би били исувише ризични. Мислим да се бугарски политичари неће упустити у такву авантуру – околности ће их натерати да формирају владу, ма колико тешко то било,“ рекао је Панчугов.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Истиче рок за спречавање могућности да Борислав Сарафов преузме место државног тужиоца, као и за изгласавање буџета, изјавио је за БНТ Ивајло Мирчев из „Демократске Бугарске”. Он је нагласио да ће се странка понашати одговорно према бугарским..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали кандидатуру Силвија Кирилова за председника Народног собрања. Ово је на својој Фејсбук страници објавио..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..