Село Блгарево, општина Каварна, познато је пре свега као туристичка дестинација на бугарском северном Црноморју. Село се налази у непосредној близини резервата природе Калијакра и резервата природе Болата који је уврштен на светску листу најлепших залива у свету. 

Дакле, нема ничег чудног у томе што се људи у том крају углавном баве туризмом. Али мало ко зна да у том селу живи велика заједница Гагауза.

Ко су Гагаузи?

Гагаузи су хришћани који су измакли исламизацији, али се зато у свакодневном животу служе турским језиком. Гагауза има свуда у Бугарској, али их је највише у селима у Добруџи, а престоница Гагауза у Бугарској је село Блгарево. О тој етнографској групи се зна релативно мало у нашој земљи. Једна од најраспрострањенијих теза је да су Гагаузи непосредни потомци Протобугара. Није случајно што људи овде себе називају старим Бугарима (на гагауском – ески Булгар). Према једној теорији, они су у време Османског царства били стављени пред тежак избор:

„Када су их Османлије прогањале, Гагаузи су пред собом имали две могућности: прва је била да се одрекну своје вере, а друга – језика. Они су одлучили да приме турски језик, али су сачували православну веру. Верујемо у Бога, људи овде су веома побожни. У селу имамо две цркве – једна је у самом центру места и посвећена је Светом Арханђелу Михаилу, а друга – црква Светог Петра и Павла, важи за грчку цркву,“ прича Маја Чалакова, секретар читалишта „Народни будитељ – 1940“ у селу Блгарево.

О гагауском језику

У селу Блгарево живи око 1.200 људи, али не изјашњавају се сви као Гагаузи. Код куће старије особе и даље међусобно разговарају на језику својих предака, али нит прошлости полако нестаје:

„Ми говоримо и разумемо турски језик, али наш турски није чист, зато га ми зовемо гагауским. Многи људи, пре свега млади, не знају га више,“ каже Маја Чалакова и наставља: „У прошлости су нас Турци звали ђаурима пошто смо одбили да пређемо на ислам. Некада се село звало Ђаур Сујутчук, јер је у овом месту било много врба – сујут на гагауском значи врба.“

Група мушкараца седи на клупама испред зграде општине. На питање да ли су Гагаузи, одговорили су: „У селу нису сви Гагаузи. Ја сам, рецимо, Гагауз. Код куће се говори турски, гагауски! Сигурно се питате која је разлика између турског и гагауског језика? Кажу да је разлика између турског и гагауског незнатна, као опна лука,“ каже Димитар Илијев у шали и додаје: „Гагаузи су иначе гостољубиви, добродушни људи. Није истина да стално имају нож код себе, бар ја нисам тако нешто приметио,“ рекао је чика Димитар.

У згради читалишта у Блгареву налази се скромна етнографска збирка која укључује аутентичне предмете из свакодневног живота Гагауза – дрвени троножни сточић, разбој, вретено, старе ношње, дрвена љуљашка, пожутеле фотографије и др.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Венета Николова