Васил Левски, човек који је пропутовао уздуж и попреко Бугарску како би основао револуционарне комитете и припремио Отаџбину за слободу, замишљао је Бугарску као „свету и чисту републику.“
18. јула 2021. године навршавају се 184 године од рођења Васила Иванова Кунчева – Левског. Ове године ћемо на списак места која подсећају на дело и живот револуционара додати и село Ветрино, на североистоку земље. Вечерас ће житељи и гости општине Ветрино имати прилику да присуствују свечаном освећењу бисте Васила Левског и да положе венце на споменик у знак захвалности.
Дан на који је рођен Васил Левски се у његовом родном граду Карлову традиционално обележава свечаностима и пригодним активностима. Ове године се у граду одржава 30. Народни сабор посвећен 184. годишњици од рођења Апостола слободе и празнику града. Празнични дан ће почети Светом литургијом у храму Светог Николаја и ритуалним истицањем застава Бугарске и града Карлова. Биће организован и дочек учесника Националног туристичког похода „Стопама Васила Левског.“
Увече ће бити приређен свечани ватромет.
Завети Левског живе у срцу сваког родољупца. Али посветити се Отаџбини на начин на који је то урадио Левски – самопожртвовано, безусловно и доследно, као да је немогуће видети данас, у савременом свету којим владају материјална искушења и борба за власт.
Пре неког времена представили смо вам једног анонимног уметника за кога је Левски далеко више од националног хероја.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..