6. августа Бугарска православна црква обележава Преображење Господње – празник који је установљен у знак сећања на преображење Исуса Христа пред својим ученицима Петром, Јованом и Јаковом. Према јеванђелским сведочанствима, Исус Христ је са собом повео тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, у галилејску гору Тавор. И док се молио Богу лице Спаситеља се изменило – „…лице Му је засјало као сунце, а хаљине Му постале беле као светлост.“
За Преображење Господње везана су многа веровања. На пример, да се на тај дан не једу купине и грожђе, да домаћице не смеју прати. У народу се веровало да се уочи празника на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Нада за светлоносно преображење држала је будним људе у ноћи пред празник. У неким местима су мајке терале децу да гледају у звездано небо да не би пропустила тренутак отварања „Божјих врата“ и да се помоле за здравље и благостање. У народним схватањима је Преображење Господње празник који се сматра границом између лета и јесени. Без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, народ је веровао да се на Преображење Господње дан "прелама", окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дани постају краћи, ласте се припремају за јесењу сеобу.
Саставила и уредила: Албена Џермнова
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..
Први Устав Бугарске – Трновски устав – посланици Уставотворне скупштине усвојили су и потписали 16. априла 1879. године. Тако је створена правна основа на којој је започела изградња нове бугарске државе после Ослобођења (1878) у XIX веку...