Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Све више људи проналази свој рај у приморском селу Рогачево

Фотографија: Радио Варна

Већина малих насељених места у Бугарској не може да се похвали великим бројем становника и лепим, добро одржаваним кућама имућних људи. Али то се не односи на село Рогачево, Општина Балчик, које је због близине мора постало омиљено место за људе из земље и иностранства.

Последњих година су у Рогачеву некретнине купили како Бугари из већих градова, тако и странци. Током летњих месеци у село долазе не само новопечени власници некретнина, него и туристи – пре свега из суседне Румуније, али има и Енглеза, Ираца и Руса. Локални живаљ је пријатељски расположен према свим дошљацима и брзо их прима у своју заједницу. У селу живи око 150 људи, али се њихов број током лета, сасвим очекивано, вишеструко повећава. У Рогачеву живи преко 20 националности, каже Илијана Димитрова у интервјуу Нине Милошевича за Радио Варна – БНР. 


Диљана Ганевска је млада жена из Варне која је донедавно радила у престоници, али се у марту 2020. године са породицом преселила у село на приморју. Привукли су је чист ваздух и мир који су повољни за децу. 

„Одлучили смо да ако ћемо већ радити од куће, зашто онда то не буде у природи и близу мора,“ прича Диљана. „А и свима је познат проблем са дечјим вртићима у Софији, док смо овде, у суседном селу Оброчиште, без проблема уписали дете у вртић. Наравно, живот на селу има и своје минусе – пут до града треба да се под хитно обнови, превоз није уређен. Иначе, у околини има туристичких комплекса, а у селу – гостинских кућа. Пуно Британаца живи стално у нашем селу.“


Већина придошлица је исто као и Диљана Геновска у Рогачево дошла како би својој деци обезбедила незаборавно детињство. Данас дечја граја испуњава сеоске уличице.

„Пандемија коронавируса је људима отворила очи и они су схватили да је живот у мањим местима мирнији, топлији и чистији,“ каже Диљана и наставља: „Многи људи желе да купе неку некретнину и пошто је на југу бугарског Црноморја скоро све распродато, они су се окренули северном делу.“


О повећаном интересовању домаћих и страних купаца за куповину куће у селу Рогачево испричала нам је и Павлина Бонар која је такође новопридошла. Павлина је 20 година живела у Швајцарској, а након пензионисања њеног супруга, који е Швајцарац, без оклевања су се преселили у Рогачево.

„Ово је потпуно другачији осећај, овде сам слободна,“ каже Павлина и додаје: „Овде можемо да радимо пуно ствари, море и шума су нам у непосредној близини. Раније смо путовали у Швајцарску, али сад све ређе излазимо ван села. Зими уживамо у топлоти камина и црном вину, а лети проводимо дане у башти и на плажи. За разлику од неких места у иностранству где стално пада киша, овде је сунчано и све што засадимо расте и даје плодове. Наши суседи су из Ирске, али има и Руса, Енглеза и Француза,“ рекла је Павлина.  

Припремила: Гергана Манчева

Извор: интервју Нине Милошевича, Радио Варна – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Радио Варна – БНР



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: facebook.com/groups/mursalevo

Како је Европско фудбалско првенство оживело један сеоски трг у Бугарској

"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..

објављено 27.6.24. 12.00

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10

Почиње друго издање Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“

На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни форум (27-28. јун) у Националном дворцу културе одржава се на иницијативу потпредседнице земље..

објављено 27.6.24. 08.00