Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Деветашка висораван очарава туристе и нуди добре услове за органску пољопривреду

7
Фотографија: devetakiplateau.org

На подручју Деветашке висоравни природа је обликовала феномене који одмах привлаче пажњу. Висораван се налази се у северној Бугарској, на северној ивици Старопланинске зоне. На северу достиже до Дунавске равнице, а на северозападу је окружена стеновитом ивицом изнад реке Осам. Једну трећину територије висоравни заузимају шуме које су станиште срна, лисица, вукова,  вепрова, јежева … дивљих мачака. На кречњачким стенама се сусрећу водоземци и гмизавци. А атмосферу употпуњују песме преко 80 врста птица.

У северном делу Деветашке висоравни смештено је село Карпачево. Архитектонски облик локалних кућа је једна од првих ствари које привлаче пажњу гостију. Међутим, село није познато само по томе. То сазнајемо и из приче Петје Генкове и Владимира Василева – младог брачног пара који је шарм Карпачева открио сасвим случајно. Дошли су ту мало пре него што пандемија коронавируса тотално завладала светом и село је постало њихово уточиште. „Хтели смо да одемо у неко лепо мало село и да тамо живимо. Да буде мирно. И ето, нашли смо се у Карпачеву“, каже Владимир.

Владимир Василев
Када су напустили Софију где су се бавили организовањем курсева страних језика (имали су своју школу за стране језике) Петја и Владимир су намеравали да у Карпачеву направе фарму пужева. Пандемија је, међутим, пореметила њихове планове, јер нису могли да набаве почетну количину пужева и они су се определили за гајење кромпира. Тако су постали повртари.  


„Имамо велико двориште од 0,4 ха, а купили смо и још једно земљиште од 0,5 ха. Тамо узгајамо органско поврће. Хемију не користимо никако. Пошто радимо само нас двоје, а повртарство захтева пуно рада, реновирање куће смо оставили за неке боље дане, – објашњава Петја. – Истина је да улажемо пуно рада, али срећом имамо пријатеље који траже органско поврће и наши клијенти су углавном они“.


Петју и Владимира смо упознали на музичком фестивалу „Џез под звездама  Деветашке висоравани“, који се одржава већ 7 година. 

„То је можда један од најзначајнијих за регион музичких догађаја, – каже Владимир. – Организатор фестивала је Удружење „Деветашка висораван“, које удружује десет села – Карпачево, Крушуна (где се налазе дивни  Крушунски водопади), Какрина (које је познато по Какринском хану где је ухапшен  Васил Левски) и др. У близини се налази Деветашка пећина о којој постоје занимљиве чињенице. У ствари, сама Деветашка висораван је веома лепо место – добро је очувана, има ту животиња које се могу видети у природи. У наше село долази много туриста.“

Деветашка пећина
Данас Карпачево има око 60 сталних становника махом старијих људи. Зарадити за живот ту није лако и зато радно способно становништво ради у оближњим градовима.

Због специфичног архитектонског облика села овде долазе многи архитекти из свих крајева Бугарске да би истражили методе градње овдашњих старих мајстора, који су користили глину, креч и камен.


Постоје и пројекти који уливају наду да ће регион оживети, каже Петја и додаје:

„Захваљујући Удружењу „Деветашка висораван“ зграда млина, која се налази на почетку села, биће реновирана и постаће Информативни и туристички центар где ће се између осталог одржавати и курсеви везани за развој туризма. Очекује се да ће бити отворен у јесен.“


Годину дана након одласка у село Карпачево, Петја и Владимир су срећни својим избором. А да ли су оптимисти?

„Апсолутно да. Нашли смо се овде случајно, али сада већ знамо да је наше место управо ту“, одговара Петја.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: devetakiplateau.org, лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

У тунелима времена – Подземни музеј рударства у Пернику

Само тридесетак километара југозападно од Софије, у Пернику, налази се једини на Балкану, али импресиван и за целу Европу, Подземни музеј рударства. Изграђен је у активном руднику, раније познатом као "Стари рудници". Отворен 1891. године, он се сада..

објављено 13.11.25. 13.05

Бугарска на Светском сајму туризма у Лондону

Бугарска учествује на једном од најзначајнијих светских сајмова туризма - World Travel Market-у (WTM), који се одржава између 4. и 6. новембра 2025. г. у британској престоници. Национални штанд Бугарске у организацији Министарства туризма ове..

објављено 5.11.25. 15.50

Форум о положају бугарског црноморског приморја на туристичком тржишту

Варна је домаћин 18. Црноморског туристичког форума, који се ове године одржава под темом „Позиције бугарског црноморског приморја на туристичком тржишту – изазови и перспективе“. Организатор дводневног скупа, који ће се одржати 30. и 31. октобра у морској..

објављено 30.10.25. 07.45