Август нам је поред високих температура, нажалост, донео и бројне пожаре и… нови талас пандемије коронавируса. Из тог разлога смо одлучили да вас подсетимо како су се наши преци борили против природних катастрофа.
О старинским обичајима које је бугарски народ изводио како би се заштитио од епидемија, града, поплава, пожара и других природних катастрофа нешто више можете да сазнате из архивског прилога „Заорати или провући се кроз кошуљу?“ Албене Безовске.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..