Да ли знате да тренутно 35 земаља света, укључујући и Бугарску, ради на стварању вештачког сунца на Земљи? Наравно, није реч о великој лопти која зрачи огромном топлином, већ о покушају стварања реплике процеса који се одвијају унутар Сунца, тачније – којим се жели омогућити стварање енергије уз помоћ нуклеарне фузије. У питању је неограничени извор чисте енергије. Назив пројекта је ИТЕР (Међународни термонуклеарни експериментални реактор) који је покренут крајем 2007. године. У њему учествују земље ЕУ, Русија, Кина, Индија, Јапан, САД и Јужна Кореја.
Према његовом руководиоцу Бернарду Биготу, ИТЕР је оличење амбиције физичара и инжењера да створе реплику процеса који се одвијају унутар Сунца и то је један од најамбициознијих у свету подухвата у области енергетике, јер се нуклеарна фузија не дешава на Земљи у природним условима. Тренутно се у оквиру пројекта у француском граду Кадарашу на терену од 180 хектара гради међународни фузиони реактор. Тамо већ постоји и велики центар за развој нуклеарних технологија.
Очекује се да ће реактор бити пуштен у рад до краја 2025. године, али ће он још увек бити део научног и истраживачког рада. Сви резултати истраживања ће се потом користити за изградњу демонстративног реактора, који ће производити енергију. По плану то би требало да се деси око 2040. године.
ИТЕР је пут човечанства ка стварању нових зелених извора енергије који ће се у будуће моћи користити као неисцрпљиви на Земљи и у космосу, каже проф. Димитар Тонев, заменик директора Института за нуклеарна истраживања и нуклеарну енергетику при БАН.
Тренутно на пројекту ИТЕР ради 4 бугарска научника. Од самог његовог покретања у њему учествује и инж. др Ана Енчева која руководи екипом која је задужена за магнете у реактору. Она је категорична да је будући реактор безбедан. По њеним речима, он нема ништа заједничко са старим моделима нуклеарних централа које човечанство познаје.
„Јавност је увек забринута када се покрене прича о нуклеарној енергетици. Међутим, ИТЕР је нешто сасвим друго. За разлику од цепања атомских језгара што је у основи нама познатих нуклеарних електрана, код фузије нема опасности од неконтролисане реакције, што значи да није могућ сценарио попут оног у Чернобиљу или Фукушими. У нашем случају радиоактивност је сасвим мала, а резултат је она велике сложености одржавања самог процеса фузије који се одржава на веома високој температури. У случају да нека од компонената одступа од норме, долази до распадања реакције без икаквог радиоактивног загађења, без било каквих катастрофа, прецизира др Енчева.
Саставила: Весела Крстева
Извор: Интервју Божидара Јанева – БНР – Радио Софија
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: ITER Organization, inrne.bas.bg
У Регионалној библиотеци "Дора Габе" у граду Добричу 15. октобра биће отворена Јубиларна филателистичка изложба "Добрич Филекс 2025", посвећена 85. годишњици враћања јужне Добруџе Бугарској. Она ће за посетиоце остати отворена два дана – до 17...
На свечаној церемонији уприличеној у Берлину, бугарском истраживачком новинару Христу Грозеву уручена је награда „Новинар године“ европског медијског фестивала PRIX EUROPA. Христо Грозев европски новинар године због открића о Русији..
Почиње највећи атлетски догађај у Бугарској– Wizz Air Sofia Marathon 2025 . Данас и сутра, 11. и 12. октобра, улице Софије постаће позорница за спорт и културу. И ове године организатори јављају о великом интересовању за учешће у маратону –..
Међу плејадом достојних Бугарки које чувају и шире бугарски језик, културу и традицију широм света, данас је одликована Анита Екенова из Лиона. Творцу..
„Бугарска учионица“ је назив сталне поставке посвећене првим бугарским ученицима у Загребу, који су се тамо школовали у периоду после 1868. г. са..
Прве националне награде „Тин тајм“ биће уручене вечерас у Првом студију Бугарског националног радија. Иницијатор кампање је истоимена емисија Програма..