Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о неправилним ритмовима чија се богата традиција негује у бугарској народној музици. Тако е покренут Devet – један заиста занимљив и успешан пројекат. Нешто касније им се, на почетку само као гостујући извођач, придружила Јелена Крстић – такође пореклом из Србије. И типично на балкански начин, професионални односи су временом прерасли у присно пријатељство које траје и данас. У мултикултуралној атмосфери аустријске престонице је слична музичка сарадња нешто сасвим уобичајено. Али за Љубомира, Николу и Јелену је несвакидашња прилика да размене искуства и обогате своје идеје. Свих троје су одрасли уз балканску традицију, стекли су класично образовање и велики су заљубљеници у импровизациону музику.
Пре мање од два месеца су дуо Devet и Јелена учествовали на Џез фесту у Банском, што је било њихово прво појављивање пред бугарском публиком. А након концерта су први пут дали интервју за Радио Бугарску.
Јелена потиче из музичке породице. Рођена је у Ковину, у Јужнобанатском округу у Војводини. Још као дете почела је да похађа часове клавира и класичног певања у свом родном граду. Завршила је Музичку школу „Јосиф Славенски“ у Београду, након чега је постала студент класичног певања на Академији у Грацу. У Бечу је завршила музичку педагогију, класично и џез певање. Певачица је отворила своју школу певања а разрадила је и свој систем предавања у школи. Њени ученици су из САД, Русије и различитих европских земаља. Један од најплоднијих периода у њеној каријери је период сарадње са Хосеом Фелисијаном с којим је ишла на турнеју и имала прилику да дели сцену са многим легендарним џез музичарима. Каже да јој се Бугарска свиђа – менталитет Бугара, архитектура, храна и наравно – бугарски фолклор. Публика у Банском је са одушевљењем прихватила њену интерпретацију песме „Имала мајка едно ми чедо“ – популарну бугарску песму коју је Јелена научила две недеље пред концерт.
Никола Станошевић такође долази из музичке фамилије. Клавир је почео да свира са само шест година у родном Крагујевцу. Завршио је конзерваторијуме у Линцу и Бечу. Отац му је цео живот вукао хармонику, а стриц – контрабас. Из тог разлога су за њега изабрали клавир – „да седи и да свира.“ Каже да су направили добар избор пошто је то била љубав на први поглед. Никола већ 20 година живи у Аустрији – предаје и учествује на различитим пројектима, укључујући и пројекат браће Владигерови који такође живе и раде у Бечу. Прати рад и других бугарских музичара, Теодосиј Спасов му је један од омиљених извођача.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Велики бугарски музичар Филип Кутев (1903 – 1982) је представник такозване "друге генерације" бугарских композитора. Године 1951, заједно са својом супругом Маријом Кутевом, основао је Државни ансамбл народних песама и игара (данас Национални..
Првих дана септембра из Лас Вегаса, када је лето већ на измаку, стигао нам је музички поздрав од дечје позоришне формације "Џуџета в чекмеџета" ("Джуджета в чекмеджета"), у преводу "Патуљци у фиокама", и њиховог руководиоца Дијане Николове. Реч је..
Предивне су родопске песме Крума Јанкова. О њему писац Борислав Геронтијев каже: „У певању Крума Јанкова има неке посебне дражи – његов дубок, топао глас и смиреност у певању неодољиво привлаче и освајају срца публике. Кад пева, не рачуна на..
Предивне су родопске песме Крума Јанкова. О њему писац Борислав Геронтијев каже: „У певању Крума Јанкова има неке посебне дражи – његов дубок, топао..
Првих дана септембра из Лас Вегаса, када је лето већ на измаку, стигао нам је музички поздрав од дечје позоришне формације "Џуџета в чекмеџета"..
Велики бугарски музичар Филип Кутев (1903 – 1982) је представник такозване "друге генерације" бугарских композитора. Године 1951, заједно са својом..