Када упоређујемо прошлост и садашњост бугарских села, неизбежно се више задржавамо на судбини сеоске школе. Она је обично смештена у згради са пространим и светлим просторијама. Данас, нажалост, старе школе су међу најтужнијим споменицима пропадања услед старења и депопулације сеоског становништва. Већина великих школских зграда изграђених током 50-их и 60-их година минулог века данас је потпуно неупотребива од небриге, јер деце више нема, а оно мало становника што је остало не налази новца и пре свега разлога за њихово одржавање.
Али ова слика може да буде и ведрија, а доказ за то је основна школа у селу Столетово, смештеном између Средње горе и Старе планине, а покрај њега протиче река Стрјама. Тамо је све сачувано и ученици се већ сутра могу вратити у учионице сеоске школе. Дрвене клупе, школска табла и звоно спремно чекају ђаке прваке.
Зграда школе у Столетову не само што је добро одржавана, већ је на добром путу да постане својеврсни културни центар и музеј. Сви експонати изложени у њој поклон су мештана, а богатој етнографској збирци могу да позавиде и неке ауторитетније установе. „Чека нас још пуно посла, посебно када је реч о поправци крова који прокишњава, али нећемо одустати јер имамо подршку многих младих волонтера са села,“ каже председник општине Столетово Мирослав Колев и наставља:
„Волим своју школу исто као што волим и своје родно место. 2018. године, када смо прославили 90 година постојања локалног читалишта, две просторије школе су преуређене за потребе етнографске збирке. У њима су изложени стари разбој, миндерлуци и сви остали предмети које смо успели да сакупимо.
Део збирке чине писма, успомене, фотографије и рукописни текстови које су нам предали мештани. Посебно место је издвојено покровитељу села – ген. Николају Столетову, команданту бугарских бораца за слободу у Руско-турском рату (1877-1878). Ове године се обележава 190 година од његовог рођења. Једну од учионица смо уз помоћ волонтера претворили у дечји кутак на затвореном за малишане нашег села. Тиме желимо да додатно мотивишемо младе људе да се друже и буду уједињени како би наше село имало бољу будућност.“
Гергана Тодорова, дугогодишњи учитељ и последњи директор школе чије се звоно последњи пут огласило 2008. године, каже да се не сећа да је током година у Столетову било деце која нису одлазила у школу.
„Наша школа је увек била основна школа, прво од 1. до 3. разреда, а касније је постала и до 4. разреда. Након тога су деца школовање настављала у суседном селу Крнаре где су завршавала основну школу,“ сећа се гђа Тодорова. „Највише ученика је овде било током 50-их година прошлог века – око 80. Прво им се број смањио на 50 и на крају је у селу остало сувише мало деце због чега је и донета одлука о затварању школе. А она је била веома лепа. Сваког јутра је врева деце испуњавала школско двориште и село. А село без школе је осуђено на изумирање. Данас сам срећна пошто је општина учинила све што је могуће како би сачувала зграду старе школе,“ рекла је Гергана Тодорова.
Аутор: Гергана Манчева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Гергана Манчева
У Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..
Абдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Према подацима Националне организације малих људи у Бугарској, у овој земљи живи око 450 особа ниског раста, укључујући и децу и одрасле. Председник организације Светослав Чернев истиче да су приступачност у јавном простору и доступност јавног превоза..