Идеја да Бугарска има научноистраживачки брод који плови у водама Светског океана и пре свега до Антарктика је веома стара – отпре 30-40 година. Захваљујући напорима бугарских истраживача на леденом континенту, Бугарског антарктичког института и пре свега Високе војно-поморске школе у Варни и лично њеног ректора – адмирала Бојана Медникарова, пронађен је одговарајући брод који је купљен државним новцем. У питању је шведско пловило које је било „заборављено“ у луци Варна и није се користило већ 5 година. Брод који је произведен пре 38 година за истраживања у Северном мору има занимљиву историју, али бугарским научницима је најбитније то што је он опремљен опремом и уређајима за истраживачку делатност, како би могао да у пролеће идуће године први пут отплови на Антарктик, где је наша научноистраживачка база.
Реч је о драгоценом броду. Дужина му је 67 м, а кабине су му за две особе. Омогућује смештај посебног особља од 40 људи, а посада може да броји до 20 чланова. Може да плови у водама Светског океана. Брод је купљен након одржаног низа састанака са његовим власником, са којим су се договорили о цени од 600 хиљада евра. „У ствари, толико кошта скуп стан у Бугарској“, каже проф. Христо Пимпирев – директор Бугарског антарктичког института и руководилац бугарских експедиција на Антарктику.
„Брод је у Бугарску стигао за потребе пројекта „Јужни ток“ и опремљен је за научна истраживања чији је задатак био да се утврди тачно где и како треба поставити цеви будућег гасовода. Али као што знамо, пројекат је обустављен и тај је брод 5 година провео у луци Варна. А нама ће он бити веома потребан, бар у почетку, док Бугарска не добије нов научноистраживачки брод. Ипак боље ишта него ништа. Изграђен је 1984. године у норвешком бродоградилишту од шведског челика. Корпус брода је веома здрав, пловило је способно за пловидбу у водама Северног мора,у водама у којима има ледених брегова, као и за пловидбу далеко на југ…, где је и Бугарска антарктичка база. То је велики искорак за Бугарску, јер ће нам омогућити да се појавимо на мапи поморских земаља, где нас тренутно нема”.
Веома пажљиво одабрано је и име брода, који ће пловити под бугарском заставом. „До сада у свети ниједан брод није носио имена свете браће Ћирила и Методија“, наводи проф. Христо Пимпирев и подсећа на једну занимљиву чињеницу из прошлости:
„Године 1911. у Варни је основана фондација ради прикупљања новца за израду таквог брода под именом „Св. Ћирило и Методије“. И ето, поред свега осталог ми смо остварили и сан наших предака од пре 100 година. Сада ће Бугарска заиста имати такав брод ”.
Превела: Албена Џерманова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..