Манастир Покрова Богородичиног у Самокову основан је 1772. године као женски манастир, метох манастира Хиландара. Током деценија свог постојања ова светиња је проширила своју имовину, чему су допринеле донације локалног живља. У 19. веку метох се афирмисао као средиште духовне и просветне делатности. У то време је у њему било стотинак монахиња. У склопу манастира је отворена и црквена девојачка школа у којој су девојке училе да читају, пишу, рачунају, а остали предмети су били грчки језик, веронаука и певање.
Црква Самоковског манастира изграђена је 1837-1839. године, из тог периода је и манастирска кухиња. Неке од икона у храму су дело чувеног иконописца Димитра Зографа, брата Захарија Зографа – једног од најистакнутијих бугарских живописаца који је стварао у доба препорода. Фреска Крилате Богородице Покровитељке у цркви манастира приписује се Захарију Зографу.
Самоковски женски манастир је активан и отворен за посетиоце.
Више о овој духовној оази у подножју Риле можете да прочитате ОВДЕ.
Уредила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..