Песме на стихове Живе Кјулџијеве и данас су препознатљиве, препознају их и млађе генерације, јер додирују најосетљивије струне људске душе. Она је написала преко 1.500 текстова за домаће песме. Радила је са нашим најистакнутијим извођачима, има озбиљан допринос развоју бугарске забавне музике 70. и 80. година минулог века. Осим тога, из филма редитеља Петра Гајтанџијева „Жива Кјулџијева – Свете, песмом те грлим“ сазнајемо да је ова наша песникиња, рођена 1932. године, открила низ младих талената и будућих звезда домаће поп музике. У њему учествују познати наши певачи као што су Јорданка Христова, Маргарита Хранова, Мими Иванова, Кирил Маричков и др, који причају о свом раду са талентованом песникињом и износе занимљиве детаље из света бугарске забавне музике. „Многи од учесника филма су захвални Живи, јер су управо захваљујући њој начинили своје прве кораке на музичкој сцени“ – каже Гајтанџијев.

У оним годинама су још увек непознати певачи, да би се афирмисали,  често изводили кавер верзије страних хитова, али на бугарском језику. Рачунали су на текстове Живе Кјулџијеве. Тако је на десетине популарних на Западу песама пробило социјалистичку цензуру, прошло кроз Гвоздену завесу и стигло до домаће публике.

„То је „отворено стање“ бугарске публике која тражи нове музичке облике, неки од којих су били забрањени. Међутим, сви ти страни хитови за које су написани текст на бугарском и аранжман, претварали су се у велике хитове код нас – прича Петар Гајтанџијев. – Као на пример, дивна песма  Јорданке Христове „Тамноцрвена ружа“ коју је у оригиналу отпевала Милва („Mediterraneo“, San Remo 1972 ). У филму Јорднака каже да је захваљујући снажном тексту који је написала Жива Кјулџијева, бугарска верзија била још импресивнија.“

Године 1975. песма July morning групе Uriah Heep први пут је на бугарском језику извела Маргарита Хранова. У њој се пева о рату и  миру.

Жива Кјулџијева не пише само текстове за кавер верзије. Радила је она са најпознатијим нашим композиторима који су створили и данас популарне шлагере. Сама каже да јој идеје падају на памет у сну. „Виђао сам њене рукописе у којима се јасно види да ништа није прецртавала, ништа није исправљала – једноставно, села је и написала текст одједном.“ – наводи причу Петар Гајтанџијев.

А шта знамо за песникињу Живу Кјулџијеву, која данас живи у Бургасу и проглашена је почасним грађанином овог нашег црноморског града?

„Жива Кјулџијева је духовно богата личност. Потиче из важне за бугарску културу фамилије – оне револуционара и песника Христа Ботева. Њен отац је био познати интелектуалац, знао је 6 језика, имао је велику библиотеку и фонотеку. Жива је одрасла у породици која је показивала велико интересовање за светску културу. То ју је формирало као аутора који се истиче по вишеслојном стваралаштву.“ – каже Петар Гајтанџијев.

Погледајте трејлер документарног филма Петра Гајтанџијева „Жива Кјулџијева – Свете, песмом те грлим“: 

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Архива, Петар Гајтанџијев