„Несигурност у сутрашњи дан, као и у то да ли ћемо успети да платимо рачуне за струју, да ли ћемо успети да нађемо потребно особље, какве ће бити нове владине мере против ширења коронавируса…“ – овим речима је Малин Бистрин, председник Савета туристичког бизниса у Банском прокоментарисао ситуацију са којом се суочава туристички сектор.
У јеку 4. таласа епидемије Ковида-19 туристички сектор у Банском, једном од наших највећих зимских одмаралишта, се и ове године спрема за зимску сезону коју ће поново обележити коронавирус. „Већ две године смо у ситуацији пандемије, а држава још увек нема испробан акциони план“ – каже Малин Бистрин и додаје да у овој етапи нико не може да предвиди како ће се развити криза са коронавирусом, да ли ће бити локдауна и додатних мера ограничења.
Новост ове године су вакцине и захтев за поседовање зеленог ковид сертификата. Захваљујући њима се зимски центри у Европи отварају за туристе. Отварају се и наши, укључујући и Банско, уз обећање за стриктно поштовање свих противепидемијских мера. „50% нас је већ вакцинисано, а специјално што се мојих запослених тиче, 99% њих је вакцинисано и радимо доста успешно“, наводи Бистрин. И још:
„Лично ја подржавам захтев за такве сертификате, а сматрам и да је добро да се више људи вакцинише, јер ће то дати могућност да начинимо корак ка опоравку туризма. Људи ће моћи да путују слободно, да посећују различите државе и одмаралишта. Све ће то гостима нашег зимског центра улити мир, гледано у целини мирнији ће бити сви туристи који дођу у Бугарску.“
Ток резервација је зрачак наде након две узастопне тешке сезоне за Банско. Наредних месеци туристички сектор у Банском ће рачунати претежно на домаће туристекојих је и прошле године ту било највише. Осим њих очекују се и традиционални гости из суседних балканских земаља, као и из Велике Британије. За сада имамо доста резервација из Израела, показују интересовање и из Русије, с обзиром да Бугарска признаје вакцинацију страних туриста руском вакцином Спутник V. Тренутно су наше наде усмерене ка земљама централне Европе чије привреде нису у кризи. „Реч је о туристима из Чешке, Пољске, Словачке, који су дошли прошле године и оценили Банско као скијашки центар са лепим стазама и разумним ценама. Очекујемо да нас опет посете“ – тврди Малин Бистрин.
Међутим, проблеми везаних за одсуство предвидљивости као да су у првом плану. Међу њима су стално растуће цене струје и горива. “Не можемо а да бар мало не повећамо цене, да бисмо опстали“ – признаје Бистрин и наставља:
„Ми смо у борбеној приправности. У нашим хотелима је топло, камини раде. Електрично бројило се окреће и у ствари плаћамо трошкове а не знамо да ли ћемо имати приходе, да ли ћемо радити. Поред свега тога имамо проблем са запошљавањем особља. Несигурност утиче на младе и старије професионалце. Имамо случајеве када људи у које смо инвестирали, који су дуго радили за нас, једноставно кажу: Газда, извини, али више волим да радим као шофер камиона – да имам неку сигурност, да није као овде, знаш отварају, па затварају… наш рад посматра на хиљаде институција, долазе, кажњавају нас новчано, а ми и не знамо о којим се новим променама ради итд..“
Бугарска одмаралишта ће зимску сезону отворити без захтева за зелени ковид сертификат и ношење маски у рејону жичара и ски зона. Али у Банском и другим местима се разматра повећање цена ски паса која ће вероватно износити 100 лева по дану.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива, Pixabay, banskoski.com
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..