Последњих триседесет година у Бугарској расте популација мрког медведа. Раст бројности звери коју је доскоро било права реткост видети задао је главобоље људима који живе у планинским и брдским подручјима, а и самим медведима јер је за живот једног мрког медведа потребна велика површина станишта – најмање 250 квадратних километара. Према експертима, климатске промене и топле јесени главни су разлог да медведи у зимски сан утону у децембру. Током зимских месеци они теже налазе храну у шуми због чега су и напади медведа који силазе у планинска села све учесталији. Расте и број упада медведа у пчелињаке. Један од последњих случајева догодио се у Парку природе „Витоша“ који је удаљен 15 км од Софије.

„Потребно је предузети одговарјуће мере како бисмо заштитили и људе и животиње,“ каже Дамјан Дамјанов, директор Југозападног јавног предузећа. „Нико се не противи томе да медвед у Бугарској ужива статус заштићене врсте, али то не сме бити на рачун здравља и мира људи. Сваки медвед има своју територију коју напушта само ако не нађе довољно хране. Тада он креће да тражи храну и нову територију, тако силази и у ниже и урбанизоване делове планине. Као пример ћу вам навести Парк природе „Витоша“ који се простире на површини од око 27.000 ха у којем тренутно живи 17-18 медведа.“

Како би удаљили звери од урбанизованих подручја, шумари остављају храну за мечке у вишим деловима планине, каже Дамјан Дамјанов. Али њихови напори су били недовољни. Главни разлог атипичног понашања мрког медведа је његова бројност. Али за сада нема тачних података о популацији мрког медведа у нашој земљи јер нико није спровео теренско истраживање. У Бугарској је мркви медвед заштићеном врстом проглашен 1993. године након што им је током осамдесетих година минулог века популација знатно смањена у планинским крајевима земље. У последње три деценије је број медведа порастао три до четири пута. Према званичним мониторинг извештајима државних институција, тренутно у Буграској живи око 800 медведа, а према еколошким организацијама – око 650.

Шта још треба урадити, питали смо инжењера Дамјана Дамјанова:
„Још пре две године смо министру пољопривреде предложили да се одвоје средства за потребна истраживања мрког медведа - да се сакупе узорци длаке мрког медведа на основу којих се може утврдити бројност медведа у Бугарској. То ће нам помоћи у изради националног плана за управљање и регулацију популације мрког медведа. Сличне проблеме имају и колеге у Словачкој и Словенији, са којима смо размотрили могућност међународне сарадње у потрази за заједничким решењем које бисмо представили ЕК и организацијама за заштиту природе. Хрватска је, на пример, проблем решила тако што је спровела слично истраживање и увела регулисано коришћење популације.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: park-vitosha.org
У аргентинској Патагонији, на крајњем југу америчког континента, град Комодоро Ривадавија чува историју бугарских досељеника у Аргентину, чији потомци и данас у својим срцима носе и чувају Бугарску. Једна од њих је и Ценка Генова, родом из Тројана, која..
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у Европској унији изложене су ризику од сиромаштва. У Бугарској је тај удео значајно већи – 11,8%, што ову..
Проценат грађана ЕУ који користе железнички превоз порастао је за 5,8% у 2024. години, показују подаци које је европска статистичка служба Евростат објавила данас. Прошле године возови су остварили 443 милијарде путничких километара, што је највиши ниво..
Према подацима Евростата за 2024. годину, које преноси БНР - Хоризонт, чак 8,2% особа старијих од 18 година које су запослене или самозапослене у..
У аргентинској Патагонији, на крајњем југу америчког континента, град Комодоро Ривадавија чува историју бугарских досељеника у Аргентину, чији потомци и..