Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рангел Васев о свом путу до успешног бизниса

Музика је део нашег живота, наше свакодневице. За неке од нас она је позадина за свакодневне активности, а за друге је избор музике својеврсни ритуал. У тим случајевима некако не иде слушати музику на музичким платформама, већ је боље да се пусти музика са грамофона. Наравно, нимало лак задатак није пронаћи добар грамофон, посебно ако желите добити заиста квалитетан звук, при том, у питању је солидна инвестиција. У неким земљама је животни стандард бољи него у Бугарској, стога је и тржиште плоча и грамофона у њима развијеније. Али је један Бугарин успео да остави свој печат на том тржишту. Он се зове Рангел Васев.

Рангел је 2002. године у Немачку отишао вођен зовом срца и жељом да оствари свој сан.

„Сан ми је био да упишем студије политикологије у некој западној земљи или у САД, са идејом да се по завршетку студија вратим у домовину и да стеченим знањем допринесем њеном развоју. У Берлин сам отишао због љубави према супрузи Марији која је желела да студира архитектуру у том граду,“ рекао је Рангел.

Срећа му се осмехнула и по завршетку студија је нашао посао у управи немачког парламента где је радио 7 година. Прошле године је Рангел, упркос томе што је породичан човек са двоје деце, напустио сигуран посао. Схватио је да је крајње време да нешто промени и да може да претвори свој хоби – израду четкица за чишћење грамофонских плоча, у уносан посао.

„2018. године спонтано сам одлучио да обновим колекцију винила, купио сам нов грамофон и почео тражити осталу опрему коју користе аудиофили. Убрзо сам схватио да на тржишту нема четкице за чишћење плоча, која, с једне стране, има добар дизајн, а с друге – чисти прашину. Када сам почео да разрађујем ту идеју још сам радио у Бундестагу.“

2020. године је отворио своју електронску продавницу, а наруџбине су почеле рапидно да пристижу. Разлог томе су позитивни коментари и прилози објављени у америчким аудиофилским часописима, посвећени првом моделу четкице коју је произвео Бугарин. Није случајно што највећи број наруџбина стиже управо из земље неограничених могућности.

„Четке се производе у серијама. Тако, рецимо, одједном правимо 20 комада који се потом шлајфују, лакирају се, стављају се магнети и сл. Неретко се деси да се четка сломи јер у изради користимо крхко и лако ломљиво дрво. Недељно производимо 15 до 20 четки.“

Од великог значаја за сваку четку је влакно које користимо за израду. Као што сте се вероватно и сами сетили, ово питање такође може бити предмет великих спорова који су поделили аудиофилску заједницу.

„Једни су мишљења да су карбонска влакна најбољи избор. Она су фина и проводе електричну енергију. Други, пак, преферишу природна влакна. А ја сам одлучио да на посебан начин комбинујем природна и карбонска влакна како бих добио најбољу и најквалитетнију четку на тржишту.“

Рангел и даље сања о остварењу једног од својих највећих снова, наиме – да отвори своју галерију у којој би изложио своје производе. Хоће ли своју идеју реализовати у Бугарској? Пре би се рекло да неће. Софија је на 2 сата лета од Берлина, а то Рангела чини срећним у Немачкој где су његова породица и бизнис.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: архива, лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиционални бугарски вез као инспирација у савременом животу

Одавно је бугарски традиционални вез инспирација. Разноликост његових елемената је израз богате душе и уметничког талента Бугарке и оличење сталне тежње за лепотом. Већ пет година Марија Гергова улаже таленат и позитивну енергију покушавајући да..

објављено 21.10.23. 12.05
Апостол Карамитев

100 година од рођења чувеног глумца Апостола Карамитева

На данашњи дан је пре 100 година рођен великан бугарског глумишта Апостол Карамитев (1923-1973). „Ја не планирам да остарим. Желим да умрем млад, леп, весео, занимљив! Нећу да остарим. Мрзим старост. Болести. Бриге. Проблеме...“ говорио је..

објављено 17.10.23. 07.45

Др Марин Буков – добитник овогодишње Велике награде „Џон Атанасов“

"Највећу храброст човек може да покаже не у отвореном космосу, већ у мислима" – ове речи припадају истакнутом научнику бугарског порекла и проналазачу првог аутоматског дигиталног рачунара Џону Атанасову. Храброст у мислима показује и др Марин..

објављено 12.10.23. 11.45