Криза изазвана пандемијом коронавируса додатно је продубила постојећи јаз између престонице и осталих делова земље, стоји у закључку годишњег извештаја „Регионални профили: показатељи развоја“ Института за тржишну економију у којем је анализиран економски, социјални и демографски развој појединих административних центара у земљи. Испоставило се да је северозапад један од најпогођенијих крајева Бугарске, који је, између осталог, и међу најсиромашнијим у Европи.
Смештен дуж обале реке Дунав град Видин има најслабије показатеље када је реч о висини дохотка и животном стандарду, показују подаци извештаја.
„Разлога за то су два – први је да држава не улаже довољно у тај део земље, а други да локална самоуправа не израђује довољно пројеката који би допринели унапређењу инфраструктуре и подстакли развој града уопште,“ рекао је један слушалац Радио Видина – БНР.
Лоше економске карактеристике са собом повлаче и друге проблеме, међу којима је и демографски проблем. Због високе смртности и велике миграције из града, Видин наставља да губи становништво. Само за 10 година је осиромашио за преко 18% становника.
„Видин је један од административних центара које је криза највише погодила,“ каже економиста Зорница Славова и додаје: „Здравство се распада и то се може објаснити великим процентом старијих особа код којих је стопа смртности од Ковида-19 највећа.“
Друга два административна центра у северозападној Бугарској – Монтана и Враца, такође су међу најсиромашнијим крајевима земље, али за разлику од Видина имају веће шансе да изађу из ове категорије. Тако, рецимо, економска активност у Монтани забележила је највећи раст у земљи, праћена приметним трендом раста стопе запослености и пада броја незапослених. Што се Враце тиче, БДП по становнику се у 2019. смањио, али доходак и даље наставља да расте изнад просечног нивоа.
Према европском посланику Радану Каневу, потцењивање проблема северозападне Бугарске учинило је да инвеститори у великом луку заобилазе тај део земље.
„Смисао европског финансирања је да људи у свим деловима земље имају једнак животни стандард и могућности за младе. Али у Бугарској, нажалост, тога нема – најсиромашнији добијају најмање и разлике се стално продубљују што је изазвало тренутну критичну ситуацију у којој и лоше образовне перспективе и демографска слика и отежан приступ здравственим услугама чине северозападну Бугарску неповољном за улагања. Лако је рећи – привући ћемо инвеститоре, али је у Видину и његовој околини људски потенцијал све мањи,“ каже Канев.
Европски посланик је оценио као скандалозну чињеницу да Планом за опоравак и Буџетом за 2022. годину није предвиђена изградња квалитетне железничке пруге Софија – Враца – Монтана – Видин. Али битније је, сматра Канев, да се стратешки и дугорочно улаже у образовање како би било резултата.
Све док не дође до децентрализације која би обезбедила више ресурса на локалном нивоу, општине ће бити беспомоћне, сматра Камелија Лозанова, председница Управног одбора Агенције за регионални развој са пословним центром у Видину.
„Никад није касно покренути политику обнове и опоравка одређених региона. Потез који би значајно допринео развоју свакако је изградња брзе деонице. Та брза саобраћајница ће удахнути живот у северозапад, јер тамо где има пута, има и бизниса и привреде. А ако се начине кораци у правцу отварања малих иновативних бизниса, верујем да ће се неки млади људи вратити у град, а други га неће ни напустити,“ рекла је Камелија Лозанова.
Припремила: Дијана Цанкова
Извор: Радио Видин-БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, vidin.bg
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..