На референдуму одржаном 8. септембра 1991. године су македонски грађани потврдили жељу за осамостаљењем и независношћу своје земље након распада Југославије.
Независност данашње Северне Македоније прва је признала Бугарска 15. јануара 1992. године. То се догодило захваљујући тадашњем председнику Бугарске Жељу Жељеву. Касно увече је седница Народног собрања прекинута и премијер Филип Димитров је саопштио да је Влада Бугарске донела одлуку о признању независности четири бивше југословенске републике – Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
22. фебруара 1999. године су тадашњи премијери Бугарске и Северне Македоније Иван Костов и Љупчо Георгијевски потписали Декларацију о добросуседским односима две земље.
Северна Македонија још увек није усвојила потребне уставне измене које би обезбедиле укључивање грађана који не припадају већинском народу, попут Бугара, у Устав, иако се земља обавезала да то учини. Ово се наводи у годишњем извештају Европске..
Бугарски парламент је одбацио вето председника Румена Радева на измене закона који се односе на Обвештајну агенцију и Агенцију за техничке операције, јавља репортерка БНР-а Марија Филева. Изменама је укинуто право шефа државе да именује и разрешава..
Марија Габријел из партије ГЕРБ покушавала је да постигне укидање санкција по „Закону Магнитски“ које су уведене против Дељана Пеевског и још неколико бугарских држављана. До тих покушаја наводно је дошло у периоду када је Габријел била потпредседница..