Занимљив детаљ из историје Пловдива чува централна зграда Универзитета „Паисије Хиландарски“ под чијим кровом је у 19. веку била једна од најугледнијих образовних установа – Француски мушки колеџ „Свети Августин.“
Француски колеџ „Свети Августин“ су 3. јануара 1884. године основали свештеници Реда асумпциониста у Пловдиву. Ред је уз благослов папе Пија IX обављао просветитељску мисију у источном делу Старог континента који је у то време био у саставу Османског царства. Године 1863. је у Пловдиву своја врата отворила католичка школа „Свети Андрије“ у којој су предавали асумпционисти.
Многа истакнута имена бугарске уметности и успешни пословни људи завршили су тај колеџ. Међу њима су сликар Цанко Лавренов, чувени капелмајстор Георги Шагунов и друштвени посленик Петар Увалијев. Колеџ је затворен 1948. године.
Колеџ „Свети Августин“ је полазна тачка пешачке туре „Бонжур, мон амур Пловдив“ водича Екатерине Терзијеве, која има за циљ да госте и становнике града упозна са историјом, културом, архитектуром и традицијама француске заједнице у Пловдиву – од њеног доласка у нашу земљу пре два века до данас.
Пратећи француску нит у Пловдиву учесници туре имаће прилику да посете дом вицеконзула Шарла Шампоазоа који је 1858. године спасао град од спаљивања. Шампоазо је 1962. године, због свог интересовања за археологију, учествовао у археолошким истраживањима на грчком острву Самотраки где је приликом ископавања открио статуу богиње Нике и послао ју је у Француску. Статуа је предата Музеју Лувр, где је и данас изложена.
Свој печат у културној историји Пловдива оставио је и француски песник, писац и путешественик Алфонс де Ламартин који је у 19. веку посетио Пловдив, одсео је у кући у Старом граду. Данас на самом врху Џамбаз брежуљка успомену на Ламартина чува кућа названа по њему. Кућа је због рестаурације затворена за посетиоце.
Припремила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти..
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и..