Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Природни феномени Камене гљиве и Камена свадба у околини Крџалија обавијени велом легенди

Камене гљиве у близини села Бели пласт
Фотографија: Венета Николова

Хиљадугодишњи мегалити скривени у наборима планине, трачка светишта, стари камени мостови и стеновите формације у околини града Крџалија, на подручју источног дела Родопа, који су обавијени велом легенди, буде људску машту.  

Пре више милиона година ту се простирао океан. Интензивне подводне вулканске активности су изазвале таложење пепела на његовом дну.  Временом су формирани чудновати вулкански туфови. Касније су се ове формације под дејством ветра и песка претвориле у праве камене бајке.

Камене гљиве недалеко од села Бели пласт

Ако путујете од Крџалија према Хаскову, с леве стране пута, у близини села Бели пласт, видећете малу узвишицу, а на њој – фантастичну природну композицију – Камене гљиве, једну од највећих знаменитости овог региона. Њихова висина достиже 2,5 м. Толико отприлике износи и ширина њихових шешира. Ноге су им мрвљиве и подложне ерозији, али су им шешири чврсти, јер садрже тзв. вулканско стакло. У зависности од светла боја им је ружичаста, зеленкаста, бела. Камене гљиве су пре више од 4 деценије проглашене природном знаменитошћу, а заштићено подручје је станиште неких ретких врста птица као што су канаринац, бела кања и др.

Феномен Камене гљиве је проглашен заштићеним подручјем
Нажалост, феномен Камене гљиве није обезбеђен те се туристи масовно пењају на ове природне формације да би направили упечатљив селфи.

Као и већина стеновитих формација у региону Камене гливе имају своју легенду.

Легенда о храбрим ћеркама Радуила

Некада давно је локални ћумурџија Радуил има 4 ћерке. Оне су увек помагале свом оцу и носиле воду из оближње реке. Једног дана, када су оне отишле по воду, појурили су их разбојници. Међутим, девојке су уплашиле коња поглавара разбојника. Он је пао на земљу, оне га убиле и појуриле у оближњу шуму, али их је један од разбојника стигао, те јатаганом одсекао главу прве девојке. Чим је њено тело дотакло земљу, она се претворила у камену гљиву. Иста судбина спопала је њене сестре. Разбојник је хтео побећи, али одмах после првог корака претворио се у црну стену. Овој усамљеној стени у близини Камених гљива људи су дали име Каратепе (црни брежуљак).

Камена свадба у близини села Земзелен

Претпоставља се да је формирање феномена Камена свадба почело пре 40 милиона година
У близини асфалтног пута који пролази поред села Земзелен, у околини града Крџалија, на површини од 4 ха налази се још један природни феномен. Стеновите формације су обојене у различите боје – белу, жуту, ружичасту, зелену… у зависности од светла и њиховог минералног састава. Најимпресивније су две фигуре високе 10 м, које подсећају на мушкарца и жену у загрљају. Мештани су им дали име Камена свадба, а и данас се о том природном феномену прича легенда.

Легенда о греху и казни

За време венчања недалеко од села Земзелен задувао је јак ветар и подигао вео са невестиног лица. Била је она неземаљски лепа те је свекар, чим ју је видео, занемео, а у глави му се појавиле нечастиве мисли. Одједном су се сви укаменили. Остао је само младожења, скамењен од туге и ужаса. Потражио је помоћ од ветра – замолио га да и њега претвори у камен. Молба му је услишана. У ногама младожење остала је само мала локва од његових суза која постоји и данас.

Укамењени младенци
Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Туристичко друштво

По стоти пут – празнични успон на највиши врх Балкана

Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..

објављено 2.8.25. 09.10

Комфор под звездама – гламповање је нови облик бекства од града

Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..

објављено 1.8.25. 12.50

Расте број посетилаца Софије из земље и иностранства

У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског сајта Visit Sofia. У периоду од јануара до јуна нашу престоницу посетило је преко 647 хиљада..

објављено 31.7.25. 16.35