Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славимо Сретење Господње и Петловдан

Фотографија: БГНЕС

Сретење Господње, које Бугарска православна црква и верници славе 2. фебруара, као и многи други црквени празници има своје фолклорне елементе чији корени сежу дубоко у паганску прошлост. Поред назива Сретење, у народу је овај дан познат и као Други Тривундан, Петловдан.

Сретење Господње је сврстан у ред Господњих, али и Богородичиних празника пошто је један од четири велика датума у црквеном календару који су посвећени Пресветој Богородици. Овај празник чува сећање на дан када је Марија први пут увела у Јерусалимски храм новорођеног Исуса, четрдесет дана по његовом рођењу, испуњујући закон Мојсијев, према коме сваки првенац треба да буде посвећен Богу.


За разлику од Сретења Господњег, Петловдан није црквени празник. Пошто се углавном обележава на истоку и југу земље, пре би се рекло да је реч о регионалном празнику на који се изводе обреди којим се призивају здравље и плодност за дечаке. Један од обавезних обреда је приношење петла на жртву, а изводе га по традицији жене, мајке мушке чељади, или дечак који није још полно сазрео, кога обично зову „петларом.“ У неким селима се на жртву приносио једино црни петао, стога је у неким местима празник познат као Света Черна. 


Мајка или дечак су жртву приносили на прагу улазних врата и његовом крвљу прскали унаоколо. Петловом крвљу су цртали крст на челу дечака и по вратима у кући. Након тога је мајка суседима делила кувано петлово месо, тиганице (уштипке) или парче погаче.


Као што је познато петао је уско повезан са народним представама о сунцу. У многим културама је певац соларна животиња, знак сунчеве моћи и симбол светлости. Прво оглашавање петла је важна временска одредница, оно је граница илити тренутак кад почиње зора, нови дан. Стога у хришћанству петао представља освит Христовог сунца на Истоку, а петлово певање се сматра небеским даром. Код нас је петао сматран симболом плодности, мужевности и полне моћи. Играо је значајну улогу приликом извођења свадбених и других обичаја и ритуала везаних за семе и усеве.

Више о обичајима везаним за тај дан можете да прочитате ОВДЕ.

Припремила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиција слања ускршњих разгледница код нас је почела још пре ослобођења од османске власти

Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу честитку. У прошлости су примљену честитку чували као драгу успомену и често се она преносила с..

објављено 4.5.24. 09.10

Јаје – симбол плодности и новог живота

Велики четвртак један је од два дана Страсне седмице , у којима у Бугарској фарбамо јаја за Васкрс. Према старој традицији, за то је задужена најстарија жена у кући, а прво јаје се фарба у црвену боју. Према Православној цркви, црвена боја..

објављено 2.5.24. 09.15

105 година од рођења легендарног гајдаша Дафа Трендафилова

Данас, 17. јануара, обележавамо 105 година од рођења легендарног гајдаша Дафа Трендафилова. Рођен је 1919. године у родопском селу Гела, а током целог свог живота остао је везан за овај магични крај. У доби од само 14 година почиње свирати гајде,..

објављено 17.1.24. 10.15