САД шаљу 1.000 војних лица у Румунију
САД су саопштиле да ће ускоро из Немачке у Румунију предислоцирати 1.000 војних лица. Према портпаролу Пентагона Џону Кирбију, реч је о привременим мисијама на јачању одбране европских савезника, с обзиром на напетост са Русијом, преноси Радио Румунија. Нови контингент ће се придружити скоро 900 америчких војника који су стално распоређени у земљи. Председник Румуније Клаус Јоханис, премијер Николае Чука и министар одбране Василе Динку су поздравили иницијативу и изјавили да ће она одиграти важну улогу у спречавању свих негативних безбедносних догађаја у региону. Румунски медиј подсећа да је недавно председник у својој изјави изразио подршку јачању војног присуства НАТО и САД у Румунији и Црноморском региону.
У среду је за време своје посете Букурешту француски министар спољних послова Жан-Ив Ле Дријан изјавио да и Француска може да у Румунију упути неколико стотина војника и да ће предлог о томе бити поднет на предстојећем овог месеца састанку министара одбране НАТО.
Турска предложила посредовање у конфликту између Русије и Украјине
Турски председник Реџеп Ердоган је предложио да Турска буде посредник у превазилажењу напетости између Украјине и Русије. „Изјаве администрација Москве и Кијева су показале да је њихов однос према предлогу позитиван“, јавља Турски радио и телевизија. Турска, која је међу онима, који теже да уклоне ризик од конфликта, је показала да земља НАТО може да успостави добре односе како са Русијом, тако и са Украјином, истиче медиј. Након што је 3. фебруара Ердоган посетио Кијев, турски председник очекује посету друге стране – руског председника Владимира Путина, иако датум још није прецизиран.
У међувремену, је саопштено, да је током свог боравка у Кијеву Ердоган потписао са украјинским председником Володимиром Зеленским споразум о производњи турских дронова "Бајрактар" у Украјини. Такви дронови су већ коришћени у Донбасу.
Кипар и ЕУ постигли договор о враћању миграната у њихове матичне земље
Кипар и Европска комисија су потписали први те врсте договор о враћању миграната у њихове матичне земље. Документ садржи јасне процедуре враћања путем заједничких операција између Кипра и Европске комисије, уз учешће Агенције за европску граничну и обалну стражу (Frontex) и Европске агенције за подршку азилу /EASO/, преноси са Кипра дописница БНР Бранислава Бобанац.
Од свих држава чланица ЕУ Кипар има највећи прилив илегалних миграната сразмерно броју становника. Од почетка ове године поднето је 1.335 нових захтева за азил, што је двоструко више у односу на јануар 2020. године, при чему је највише миграната из Африке.
Протест невакцинисаних здравствених радника у Грчкој
У Грчкој протестују здравствени радници којима је ускраћен приступ радним местима из разлога што нису вакцинисани, преноси дописник БНР у тој земљи Катја Пеева. Сагласно одлуци Владе, невакцинисани здравствени радници, који се тренутно налазе на неплаћеном одсуству, биће отпуштени рачунато од марта месеца. Директори болница упозоравају да ће остати без особља не само у ковид одељењима, него и у целом болничком сектору. Према синдикату радника запослених у државним болницама, тренутно је преко 3.000 специјалиста на боловању или у карантину.
Из опозиције наводе да сумњају да Влада намерно жели да ослаби државне болнице како би финансирала приватне болничке установе.
Почела изградња гасног интерконектора између Србије и Бугарске
На обележавању почетка изградњe гасног интерконектора између Србије и Бугарске у Димитровграду је председница Владе Србије Ана Брнабић истакла да ће гасовод бити спреман за рад до октобра 2023. године и да ће тада бити сигурније снабдевање природним гасом и не само у Србији, већ и у региону, преноси БГНЕС. Она је подсетила на то да је пројекат планиран још 2015. године и да га је ЕУ прогласила за један од приоритета и прецизирала да је његова укупна вредност 85,5 милиона евра. Део гасне интерконекције у Србији биће дуг 109 километара, а укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара. Гасовод биће пројектован за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње, стоји на са сајту Владе Србије.
Обележавању почетка изградњe гасног интерконектора присуствовао је бугарски министар енергетике Александар Николов.
Саставила: Миглена Иванова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕСИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...