10. фебруара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Харалампија који је за време прогона хришћана у 3. веку умро мученичком смрћу.
Према житију, светац је рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога Великомученик Харалампије важи за једног од светаца чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др. Верује се да су његове мошти чудотворне и исцељују болесне, а мали прст светитеља чува се у храму Светих Седмочисленика у центру Софије.
У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара.
Дан на који се слави успомена на Светог Харалампија је у народу познат и као Чуминдан. Свети Харалампије је један од светаца који уживају велико поштовање у бугарском народу. На тај дан жене нису ништа радиле, али су зато месиле и делиле обредне погаче премазане медом – омиљеном храном куге. У неким местима се и данас на дан Светог Харалампија у цркви освештава мед којим се премаже погача коју потом деле за здравље, а комад ње се чува „за лек.“
Пчелари на тај дан такође односе нешто меда у цркву како би га свештеник освештао јер је Свети Харалампије, такорећи, зимски заштитник пчелара, а летњи је Свети Прокопије. У новије доба удружења пчелара у земљи славе 10. фебруар као свој празник, а најбољој пчеларки додељују титулу „Пчела царица.“
Више о обичајима и веровањима који се везују за тај празник можете да сазнате из нашег прилога „Здравља, живота и лепог времена никад доста“.
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Срце и ритам бугарског духа – овако метафорички можемо описати Национални сабор народног стваралаштва. По традицији, од већ далеке 1965. г, сабор се одржава једном у пет година, првог викенда у августу, у Копривштици. Овогодишње, XIII по реду..
На 33. Међународном фолклорном фестивалу "Варненско лето" наступиће преко 400 извођача. Музички форум посвећен пријатељству одржаће се од данас, 30. јула, до 2. августа. Публика у нашем приморском граду ће имати прилику да у Летњем позоришту погледа 4..
Укупно 85 фолклорних група из целе земље окупиће се на фестивалу „Искре из прошлости“ у планинском граду Априлци 26. и 27. јула. Програм ће се одвијати на отвореној сцени на Тргу Априлског устанка, јавља БТА. Учествоваће музичке и плесне групе из..