10. фебруара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Харалампија који је за време прогона хришћана у 3. веку умро мученичком смрћу.
Према житију, светац је рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога Великомученик Харалампије важи за једног од светаца чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др. Верује се да су његове мошти чудотворне и исцељују болесне, а мали прст светитеља чува се у храму Светих Седмочисленика у центру Софије.
У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара.
Дан на који се слави успомена на Светог Харалампија је у народу познат и као Чуминдан. Свети Харалампије је један од светаца који уживају велико поштовање у бугарском народу. На тај дан жене нису ништа радиле, али су зато месиле и делиле обредне погаче премазане медом – омиљеном храном куге. У неким местима се и данас на дан Светог Харалампија у цркви освештава мед којим се премаже погача коју потом деле за здравље, а комад ње се чува „за лек.“
Пчелари на тај дан такође односе нешто меда у цркву како би га свештеник освештао јер је Свети Харалампије, такорећи, зимски заштитник пчелара, а летњи је Свети Прокопије. У новије доба удружења пчелара у земљи славе 10. фебруар као свој празник, а најбољој пчеларки додељују титулу „Пчела царица.“
Више о обичајима и веровањима који се везују за тај празник можете да сазнате из нашег прилога „Здравља, живота и лепог времена никад доста“.
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
"Нова одећа је пола лепоте" - каже једна стара бугарска изрека. Оделу се и дан-данас придаје велики значај, али у овом прилогу биће речи о традиционалним бугарским ношњама. Старинске бугарске ношње су изузетно разноврсне и богате..
Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара . Велика..
У нашим данима људи се 1. априла забављају када успеју да разним смицалицама и шалама обману некога и не љуте се, ако их неко превари и на њихов се рачун нашали. У бугарском народном календару не постоји посебан Дан посвећен пошалиц ама ,..