Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

140 година од полагања камена темељца храма Светог Александра Невског

Фотографија: bulgarianhistory.org

19. фебруара 1882. године је на тада највишем месту у Софији, југоисточно од цркве Свете Софије, положен камен темељац за изградњу саборне цркве у бугарској престоници. Храм је по идеји председника владе и друштвеног посленика Петка Каравелова подигнут у знак сећања на ослободиоце Бугарске од Османлија.

Одлука о изградњи храма, посвећеног руском кнезу и светитељу Руске православне цркве Александру Невском, небеском заштитнику цара Александра II – ослободиоца Бугара, донета је 1879. године на седници Уставотворног народног собрања у тадашњој престоници Трнову.

Упркос томе што су темељи храма положени 1882. године, радови на изградњи почели су 1904. године, а црквена звона су се први пут огласила 1913. године.

Храм Светог Александра Невског је монументална петобродна базилика са припратом и звоником. Изграђен је по узору на византијске катедрале у Русији из друге половине 19. века, а коришћени су и средњовековни и други елементи. Црква се простире на површини од 3.170 квадратних метара и у њу може да стане око 5.000 верника. Куполе храма су позлаћене, звоник му је висок 53 м. Има укупно 12 звона од којих најтеже има чак 12 тона, а најлакше 10 тона.

У осликавању цркве учествује 36 бугарских и руских сликара на челу са познатим чешким сликаром Иваном Мрквичком. Амвон, архијерејски и царски престо, као и читав под у цркви израђени су од мермера, алабастера и оникса у византијском стилу са старословенским мотивима. Спољашњу фасаду храма израдили су италијански и бугарски мајстори каменоресци, док су орнаменти дело вајара Вилема Глоса. У завршним радовима на изградњи и украшавању храма је активно учествовао и славни бугарски архитекта Јордан Миланов. У крипти храма посетиоци могу да виде једне од најдрагоценијих радова бугарских иконописаца. Она заузима читав простор унутрашњости храма и служи као филијала Националне уметничке галерије за стару бугарску уметност.

Припремила: Гергана Манчева

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25