Криза око Украјине и последице по Бугарску

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Признавање независности Доњецке и Луганске републике и слање руских трупа тамо ради учешћа „у одржавању мира“ је поново Европу ставило на пробу. Већи део међународне заједнице, укључујући и Бугарску, је активности Русије оценио као „грубо кршење међународног права“ и "изговор за рат". Нису закаснеле одлуке о санкцијама руској држави и републикама које су се одвојиле од Украјине.

Бугарска и међународна заједница осуђују признавање Народних република Доњецка и Луганска од стране Путина

Бугарска и међународна заједница осуђују признавање Народних република Доњецка и Луганска од стране Путина

У том контексту догађаја последице по Бугарску су вишеструке. По речима дугогодишњег дописника БНР из Москве и политичког аналитичара Валерија Тодорова, ситуација у региону се мења из сата у сат. С једне стране страховања да ће Русија извести масовни напад се нису испунила, али с друге – развој кризе и даље изазива забринутост. „Јасно је да ће подстицање напетости и немирна ситуација у тим регионима имати веома негативан утицај на економски развој и живот људи тамо“, наводи Валериј Тодоров и додаје:

Валериј Тодоров

„Имамо све разлоге да будемо забринути, јер у тим регионима живи етничко бугарско становништво. Неки од тих људи имају симпатију према Русији, други – према Украјини, али за нас је важно обезбедити њихову безбедност да би били мирни за своју будућност. Сматрам да Бугарска мора да заузме умеренији приступ. С обзиром на наше историјске везе ми смо добро расположени како према Русији, тако и према Украјини, и можемо само да изразимо жаљење што је дошло до таквог конфликта између два блиска народа. Свако подстицање агресије у било ком правцу биће контрапродуктивно.“

Признавање две републике су неки политички аналитичари видели и као покушај превазилажења војног сукоба већих размера, али према речима Валерија Тодорова, напетост тамо и даље тиња. А ако додамо ситуацију око Придњестровља, Абхазије и Јужне Осетије, па и око Нагорно Карабаха, која ствара ланац проблема око Русије, одмерени одговор Бугарске на кризу са Украјином је разумљив, рекао је експерт. Деликатна позиција у којој се налази Бугарска повезана је са две важне околности. С једне стране то је политика, која произилази из нашег партнерства са ЕУ, НАТО и САД, а с друге – друштво и позитивно расположење русофила код нас.

„Сматрам да је Бугарска бар до сада нашла прави приступ да себе не повезује са директним војним акцијама или акцијама које би биле протумачене као непријатељске, без обзира да ли је у питању Украјина или Русија“, каже Валериј Тодоров.

„Морамо бити свесни да Русија није земља која се може присилити на мир силом. Са њом се мора водити дијалог, она је велика држава, нуклеарна сила и питања безбедности се не могу решавати императивним тоном. На Русију се мора гледати као на равноправног партнера, а њено третирање као „непријатеља“ додатно уноси у дијалог отежавајуће елементе. Њена нова лидерска улога очито иритира САД, које су навикле на једнополарни мир. Појављују се нове светске силе и ова околност ће изазивати све већу забринутост, али то се мора мирно прихватити. У том контексту, преговори о безбедности морају бити равноправни између Севера, Југа, Запада и Истока.“

Ипак још постоји нека нада, иако минимална, да ће дипломатија превладати, међутим, санкције Русији су већ чињеница. Што се Бугарске тиче, као и у већини случајева заоштравање дијалога између Русије и Запада, превирања неминовно утичу на бугарску економију. Већ је обустављена сертификација гасовода Северни ток 2, Немачка и Француска ће претрпети губитке, али за мале земље попут Бугарске, која се налази у енергетској кризи, последице ће бити више него видљиве. „Надајмо се да ће Влада енергичним, унапред предвиђеним мерама успети да спречи неке од њих, али нисам оптимиста. Још увек је нејасно да ли неће доћи до нових ексцеса“, закључио је Валериј Тодоров.