Европске земље и међународна заједница оштро су критиковале одлуку руског председника Владимира Путина о признању Доњецка и Луганска на истоку Украјине где је Москва већ разместила своје оперативце за акције. У међувремену, напетост између Русије и Украјине расте и нико не може да предвиди како ће се развити ситуација у односима те две земље.
Немачки канцелар Олаф Шолц је руско признање сепаратистичких региона у Украјини оквалификовао као тешко кршење међународног права и саопштио да одлаже сертификацију гасовода Северни ток 2. То је само један корак, а није искључено и увођење санкција Русији, упозорио је канцелар Шолц.
Несигурност и нестабилност у Украјини ће свакако утицати на цене једног од најбитнијих енергената за Европу – природног гаса. Очекује се даљи раст цена, што ће неминовно ударити по џепу европске потрошаче.
„У питању је тржиште које је еластично попут балона,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској председник Бугарског енергетског и рударског форума Иван Хиновски. Украјинска криза ће смањити број уговора о гасу на Старом континенту. Тражиће се могућности за надокнађивање несташице кроз увоз течног гаса из САД или Катара. У сваком случају, дефицит ће подстаћи раст цена. Мислим да ће почети и процес смањења потражње због банкротиралих компанија које више неће моћи да купују гас.“
Што се Бугарске тиче, с обзиром на то да је њен енергетски систем у великој мери завистан од руског гаса, Хиновски указује на то да је наша земља изгубила драгоцено време за изградњу гасног интерконектора Грчка-Бугарска и могућност да терминал у Александрополису буде рационалније и ефикасније коришћен. То би био корак ка проналажењу реалне алтернативе руском гасу.
„Монополисти нису заинтересовани за диверсификацију нашег гасног тржишта, због тога обустављају или нас ометају у реализацији таквих и сличних пројеката,“ навео је експерт.
Да ли је Бугарска пронашла алтернативу која би смањила њену зависност од Русије?
Одговор на ово питање је потврдан, али она још увек ради у ограниченом обухвату или чека новац из Плана за опоравак и развој за финансирање реализације пројеката. Једна од примедби на план који је прелазна влада Стефана Јанева предала Бриселу односила се на одсуство конкретних пројеката за које би Бугарска добила финансирање.
„Посланичка група „Постоји такав народ“ је 23. фебруара поднела три таква пројекта,“ рекао је Хиновски и наставио: „Први пројекат је за искоришћавање отпада за производњу електричне и топлотне енергије. Други пројекат је за изградњу окси-водоничких постројења за потребе предузећа за грејање „Топлофикација Софија,“ што ће знатно смањити зависност од руског гаса. Слично постројење – бугарски патент, смањиће потрошњу гаса за производњу топлотне енергије за 60%. Трећи пројекат је за производњу геотермалне енергије, он је у фази студије изводљивости. Према првобитним проценама, геотермална енергија би могла да покрије око 10% потреба Софије за топлотном енергијом,“ рекао је Иван Хиновски.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..